Црква кроз вијекове

Српску православну цркву светог великомученика Георгија у мјесту Доња Сопотница код Горажда, подигао је херцег Стефан Вукчић Косача 1454. године и посветио је заштитнику и крсној слави своје породице. Црква св. Ђорђа у Доњој Сопотници смјештена је у питомој дринској долини, око четири километра сјеверноисточно од Горажда. Подигнута је поред караванског пута (данас на сјеверној страни магистралног пута Вишеград-Горажде) на лијевој страни Дрине, на благој заравни падине брда Градина. Црква је подигнута усљед средњовјековног гробља са стећцима, од којих је до данас сачувано само два и неколико фрагмената.

Црква св. Ђорђа је мала једнобродна крстообразна богомоља „динског типа“ са полукружном олтарском апсидом и симетрично прислоњеним правоуглима пјевницама на јужној и сјеверној страни, са готским (преломљеним) сводом и романским слијепим аркадама које рашчлањују зидне површине у унутрашњости храма и које, према неким истраживачима нашег средњовјековног сакралног градитељства, представљају утицај моравске школе.

Херцегово црквено здање из 1454. године, због мале површине наоса (свега око 38 метара квадратних), изгледа није у наредном вијеку одговарало „нараслим потребама“ па су наши монаси, највјероватније у другој половини 16. вијека, за вријеме Макарија Соколовића, када су Турци у једном кратком периоду дозвољавали поправљање и проширење хришћанских богомоља, проширили постојеће црквено здање. Анализом спојева на зидовима утврђено је да, приликом дограђивања западног дијела наоса, црква није била у рушевном стању, већ је намјерно срушен западни дио цркве да би се продужењем наоса добио већи простор. Том доградњом црква је у западном правцу продужена за око 6 метара. У унутрашњости Херцегове цркве св. Ђорђа у Доњој Сопотници, испред олтарске апсиде постојала је и камена преграда која је служила и као иконостас.