Црква кроз вијекове

Црква је, без сумње, била фреско осликана још у Херцегово доба, али су у тами вишевјековне османске владавине и тешких услова живота за српски неисламизирани народ и српску православну цркву њене фреске нестале. У другој половини 19. вијека, прије обнове цркве, 1869. године, затечени су само, како се наводи, биједни остаци средњовјековног фреско сликарства Херцегове цркве.
Најстарији дио цркве је крстообразни брод, онај који је пресвођен преломљеним (готским сводом) са прислоњеним пјевницама, и олтарски простор са апсидом. Параклис (капелица) са сјеверне стране олтарског простора призидан је уз цркву касније, али убрзо након изградње првобитног дијела цркве. Западни припратни дио цркве, пресвођен полуобличастим сводом, млађи је од крстообразног дијела цркве, док је звоник приграђен крајем 19. вијека.

Када се говори и пише о историјату цркве св. Ђорђа у Доњој Сопотници важно је истаћи да се на овоме мјесту, у непосредној близини цркве, налазило неко значајније римско насеље које је, по свему судећи, представљало једну од путних станица, у функцији важне римске саобраћајнице која је од Епидаура пролазила долином Дрине према сјевероисточним и источним дијеловима Балкана кроз ове рудним, сточарским и ратарским производима богате крајеве.

Римско насеље, чији су темељи временом порушени и обрадом земљишта искрчени и исчишћени, убцирано је на основу фрагментарних остатака керамике и кречног малтера непосредно до цркве св. Ђорђа на њеној југоисточној страни у равници, уз саму обалу ријеке Дрине. Од остатака насеља и неког светилишта, које се вјероватно налазило у склопу самог насеља, захваљујући градитељима Херцегове цркве, до данас су сачувана три значајна римска споменика која су градитељи цркве узидали у њену конструкцију. Двије мермерне плоче са епиграфским ознакама од скраћеница и бројева, које представљају посете боговима, уздизане су у олтарској просторији – на њеним бочним зидовима. Мермерна плоча величине 47х44 цм уздизана је на лијевој страни олтарске просторије, на висини од пода 114 цм. Друга мермерна плоча величине 59х41 цм уздизана је на десној страни олтарске припрате, на висини од пода 1,06 м.