Црква кроз вијекове

У току истраживачких радова у Херцеговој цркви у Сопотници, осамдесетих година прошлог вијека, З. Кајмаковић је први извршио цјеловиту транскрипцију натписа на допрозорнику Херцегове цркве. Овај натпис који је до осамдесетих година прошлог вијека само парцијално читан и никада до тада није потпуно „преведен“ нити презентиран научној јавности, свједочи да је храм св. Ђорђа у Доњој Сопотници врло рано, можда од његовог утемењења, имао статус манастира. Натпис говори о калуђеру Василију и његовом младом ученику Исаији, који је, за љубав или по наговору („мене ради“) калуђера („Богу једином роб“) Василија, оставио оца и мајку и дошао оцу Василију, свакако у манастир, гдје се закалуђерио и постао његов ученик. Манастирски карактер Херцеговог храма у Сопотници потврђује и попис босанског санџака из 1468/69 године и први Поименични попис санџака вилајета Херцеговина из 1477. године из којих се јасно види да црква св. Ђорђа располаже знатним земљишним посједом.

У манастирским конацима, при храму св. Ђорђа „на реце Дрине“ 1519. године почела је са радом и позната штампарија Божидара Горажданина-друга српска штампарија на Балкану и прва у Босни и Херцеговини. По пресељењу штампарије у Румунију, тридесетих година 16. вијека, у манастирским конацима цркве св. Ђорђа вршен је и преписивачки рад. Зна се да је 1550. године при храму св. Ђорђа преписано Четверојеванђеље.
Дрвени иконостас из друге половине 19. вијека са иконама из новијег времена, страдао је са црквом у пожару кога су у току грађанског рата у Босни и Херцеговини, у септембру 1992. Прије наведеног пожара и најновије обнове цркве, црква је била освијетљена са пет прозора. Два су освјетљавала олтарску просторију, један из јужне пјевнице освјетљавао је наос, а два дограђени дио наоса. Капелица на сјеверној страни цркве добијала је мали млаз свјетла кроз један уски прозорчић на источној страни цркве, изведен у облику обратне пушкарнице, који је послије Другог свјетског рата зазидан.

Кровни покривач цркве промијењен је 1922. године. Тада је црква покривена цријепом, али није познато чиме је раније била покривена. Брод цркве био је покривен двоводним кровом, јужна пјевница троводним, сјеверна пјевница и капелица једноводним, а апсидални дио био је покривен шестоводним кровом. Послије прекривања, 1922. године, на цркви нису вршене неке значајније грађевинске интервенције до 1987/88 године. Наиме, тих година дошло је до стварања акумулационог језера на Дрини, узводно од Вишеграда, и у вези с тим до пораста подземних вода у рејону цркве која се налази свега неколико десетина метара од обале акумулационог језера, па су у вези са новонасталом хидрографском ситуацијом у рејону цркве извршени санациони радови на њеној заштити од подземних вода. Демонтиран је постојећи под цркве и урађена нова бетонска подлога са изолационим материјалима. Након тога на своја мјеста враћене су старе пдне плоче. Истовремено је завршена и заштита темељних зидова цркве тако што је обијен малтер до висине једног метра, а затим је извршено ињектирање и поновно малтерисање продужним цементним малтером доњих зидова грађевине.
У току те санације цркве извршени су и неки радови на звонику у циљу ублажавања великог контраста између основне грађевине и звоника. Да би се бар донекле ублажио тај контраст омалтерисана су поља звоника која су између камених фасадних ивица озидана фасадном бојеном опеком.