Црква кроз вијекове

ИЗВЕДБЕНИ ПРОЈЕКАТ ЗА ОБНОВУ ЦРКВЕ И СТРУЧНА АНАЛИЗА ЗАТЕЧЕНОГ СТАЊА ГРАЂЕВИНЕ

Изведбени пројекат за обнову цркве израдио је 1999. године Peпублички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске у Бањој Луци, а главни пројектант Завода била је дипломирани инжењер архитектуре гђа Милијана Окиљ. Главни задатак Изведбеног пројекта био је да се сачува овај јединствени споменик културног насљеђа као један од ријетких сачуваних непосредних свједочанстава о активности и организацији Српске православне цркве на овим просторима у времену средњовјековног босанског краљевства, као и његова изворна архитектонско-грађевинска конструкција, карактеристична по мјешавини источних и западних стилова, која је била раширена у XV вијеку у српском сакралном градитељству у Приморју, али и шире у унутрашњости, као и већ поменути римски споменици и значајни средњовјековни натписи.

Изведбени пројекат за обнову цркве Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, од 3. 4. 2000. године, одобрен је од Министарства за урбанизам, стамбено-комуналне дјелатности и грађевинарство Републике Српске. На тај начин стекли су се и законски услови за обнову храма, па је Епархијски управни одбор Епархије дабробосанске својим актом са потписом и благословом предсједника Епархијског управног одбора Његовог високог преосвештенства митрополита дабробосанског господина Николаја, одобрио обнову храма према Изведбеном пројекту реченог Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске.

Претходно су извршене детаљне стручне архитектонско-конструкционе анализе затеченог стања грађевине. Констатовано је да су кровна конструкција и унутрашњост цркве потпуно изгорјели са почетком нарушавања свода, који је био на више мјеста испуцао. Посебно су била изражена оштећења на преломљеном (готском) своду најстаријег дијела цркве, гдје су уочена улегнућа на више мјеста. Вањски зидови су такође били на више мјеста испуцали. Посебно су биле уочљиве вертикалне пукотине на споју старог (Херцеговог) и касније дограђеног дијела цркве. Јужни зид олтарске припрате био је нагнут према унутрашњости и на њему се на лазило више мањих вертикалних пукотина неправилног облика. Такође и зидови пјевница и параклиса били су видно оштећени, као и зидови звоника итд. Камени под, посебно наоса (брода) цркве, био је сав прекопан, а подне плоче поломљене. Посебно је био прекопан AMBOH цркве, испод којег је нешто тражено.