Црква кроз вијекове

У броду цркве, изнад улазних врата, од фино обрађеног храста израђена је мала хорска галерија до које воде степенице израђене од истог дрвета. Хорска галерија служи и као улаз у звоник. Црква је данас, као и прије обнове, освијетљена са пет прозора. По један са јужне и сјеверне стране освјетљавају дограђени дио наоса – припрату, један јужну пјевницу, док онај у поткровљу (калкану) и апсидални освјетљавају олтарску просторију. На прозор у поткровљу изнад апсиде и два прозора у дограћеном дијелу наоса – припрати, полукружно су засведени споља и изнутра, док су они у апсиди и пјевнички правоугаони. Висина прозора у поткровљу је 1,18 м, а ширина 0,74 м, док се висина осталих прозора креће од 0,73 до 0,77 м, а ширина 0,60 метара. Звоник, у свом горњем нивоу, освијетљен је са јужне, западне и сјеверне стране са три нешто виша кружно засведена прозора, као и са једним округлим прозорчићем, промјера око 0,60 м, који се налази на западној страни доњег полуетажног нивоа звоника.

У звоник се, како је претходно речено, улази из брода цркве преко дрвеног хора, до кога воде дрвене степенице. Улаз у звоник је висок 1,66 м, а широк 0,56 м. Полукружно је засведен као и прозори у горњој зони звоника. Звоно, тешко 306 килограма, рађено је у Грчкој 2004-2005 за цркву светог Ђорђа у Доњој Сопотници. Звоно, са угравираним именима и посветом, даровала су браћа Јовановићи – Миленко, Здравко и Славко, рођени у селу Шашићи, општина Горажде. Звоно је постављено у априлу 2005. године. Иконостас за обновљену цркву рађен је у познатој радионици мајстора-дуборесца, магистра економских наука г. Драгана Петровића у Београду. Иконостас је рађен од ораховине у класичном српско-византијском стилу, са комбинованим мотивима плитко рељефне камене пластике моравске школе, чији су детаљи сачувани до данас и на десном каменом довратнику овог Херцеговог здања. Доња парапетна зона иконостаса, односно олтарских Двери, украшена је старосрпским декоративним орнаментима којима доминирају стилизовани симболи крста и грб Немањића. Стилизовани симболи крста, изрезбарени на четири мјеста и грб Немањића на два мјеста, симетрично су распоређени у односу на централне олтарске двери, прецизније на симетралу иконостаса.

Иконостас је постављен на Петровдан, 12. јула 2002. године. Иконе су рађене у иконографском атељеу Минић у Београду под надзором главног мајстора сликара-иконописца г. Матеја-Мате Минића. Иконе су рађене у класичном српско византијском стилу са мотивима из наших старих манастира, а постављене су 2003. године. Свјећару је радио Радивоје Јовановић из Бајине Баште као свој дар цркви.