Молитвеник 1523. године.

Молитвеник (Требник) је из 1523. године. Молитвеник је посљедња књига из штампарије Божидара Горажданина. И ову књигу је штампао јеремонах Теодор Љубавић. У штампању му је помогао ђакон Радоје. У поговору Молитвеника наведено је да су форме, односно слова, прибављена из Венеције и да је ова књига одштампана при храму светог Великомученика Георгија у мјесту Горажде на ријеци Дрини („Почеше се сије светије књиги глагољемије Молитвеник, при храму светог великомученика Христова Георгија, в’месте Горажде на реце Дрине“). Примјерци издања Молитвеника су веома ријетки и непотпуни. Иако се не може утврдити колики је био тираж претходне двије књиге, за Молитвеник се може претпоставити да је штампан у много мањем броју. Захваљујући најпотпуније сачуваном примјерку, који једини садржи и колофон, сазнају се из кратке и прецизне форме записа монаха Теодора најважнији подаци о овој књизи:                                „… Почеше се сије светије књиги глагољемије Молитвеник, при храму светаго великомученика Христова Георгија, ва месте Горажде на реце Дрине. Труди же се о сем смерени мних и свештеник Теодор. И савршише се от битија ва лето 7032, а от рождаства Христова 1531, крут сунцу 3, а луни 1, месеца охтомвра 21 дан. Грешнии Радое дијак трудиви се о сем. “ Запис открива двије значајне новине. Прва, не помиње се више оснивач штампарије „старац и родитељ“ Божидар Горажданин, као у претходна два издања. То може да значи да он, врло вјероватно, тада није више био жив. Друга новина је учешће још једног штампара поред монаха Теодора. Занимљиво је да се Теодор помиње на првом мјесту са формулацијом „труди же се о сем“, а тек је на крају записа, иза датације, додата реченица, и то, необично црвеним словима: „Грешни Радоје дијак трудиви се о сем“. Уношење његовог имена морало је имати озбиљне разлоге. Иако је назахвално доносити закључке који се не могу провјерити, једно, чини се могуће тумачење могло би бити да је Теодору, из неких разлога, због година или болести, био потребан помоћник. Та помоћ се свакако није односила на техничке послове: ливење, слагање, рад са пресом. Псалтир с последовањем је била већа књига и захтјевнија због сложенијег садржаја и богатијег графичког украса, коју је Теодор Љубавић изнио сам без помоћи другог лица. Зато се чак може помишљати да је у току рада монах Теодор преминуо, те да је штампање привео крају дијак Радоје. Стиче се утисак да је посљедње горажданско издање завршено с напором, о чему свједочи и велика штедљивост простора у слогу и скоро потпуно одсуство декоративних елемената. Значајан податак о мјесту штампања је у Молитвенику јасно одређен. Овдје је, као и у Псалтиру с последовањем, наведено мјесто штампања: храм Светог Георгија на ријеци Дрини, али овога пута је додато још „у месту Горажде“, чиме је, заправо, тачно лоцирана штампарија. Молитвеник је сложен истим словима којима су штампане и прве двије књиге: ливеник курентом висине 2,7 мм, (без горњих и доњих продужетака слова) и нешто већим ливеним верзалним избором слова. Употребљена су иста лигатурна слова и слова са акцентима и титлама. Кориштењем истог словног инвентара одржана је морфолошка и палеотипска досљедност кроз све три књиге. Штампање је довршено 21. октобра 1523. године. Требник је штампан на ¼ табака, имао 37 свешчица, по 22 реда на страни, укупно 296 непагинираних листова. Шафарик помиње и друго издање овог Требника. Графички украс Молитвеника је скроман, сведен на двије заставице и већи број једноставних ливених иницијала висине до три реда текста. Нема ни једног великог украсаног иницијала, попут оних који су красили претходне двије књиге. Молитвеник је ријетка књига. Једини потпунији примјерак из Букурештанске Синодалне библиотеке описао је руски научник Е.Љ.Немировски. О самој штампарији не постоје други подаци осим оних који се могу наћи у записима и текстовима самих штампара. Они су једини аутентични извори.