Псалтир с последовањем 1521. године.

Књига је штампана 1521. године у средњем формату на ¼ табака, и имала је 44 свешчице са 352 листа. Сигнатура табака иста је као у Служабнику горажданском. Кватерниони су нумерисани грчко-словенским бројним ознакама у низу по средини доње маргине, на првом и полеђини осмог листа сваке свешчице. Изузетно четрнаеста свешчица нема ознаке, што је примјећено у неколико примјерака који су нам били доступни. Нису примјењене ни фолијација ни пагинација. Првобитне димензије издања није могуће одредити пошто су сачувани примјерци различитих величина. Зна се да је неопсечени примјерак Литургије износио 225×170 мм. Могуће је да је и Псалтир, који је такође штампан на четвртини табака, био истих димензија. Првих седамнаест кватерниона сложено је по моделу сличном Литургији, али са промјенљивим бројем редова на страници. Број редова варира од 18 д 20, ријетко 21 ред, укључујући, скоро редовно, још један непуни ред текста на доњим маргинама који указује на садржај текста. Висина 10 редова малих штампарских знакова (курента) износи 74мм. У овом дијелу су и размаци између ријечи велики, посебно око интерпукцијских знакова. Од 18. кватерниона настаје промјена. Слог постаје гушћи због умањеног прореда, те 10 редова сада има висину од 70мм. Број редова на страници је повећан на 22, иако не увијек досљедно. За штампање Псалтира употребљена су иста слова којим је штампана и Литургија: комплет малих ливених слова – курент и нешто већа, ливена верзална слова. број верзалних слова, црних и црвених, увећан је у односу на претходну књигу, нарочито у дијелу Последовања. Кориштена су иста лигатурна слова и слова са надредним словима, акцентима и титлама. Књигу јеремонах Теодор није завршио уобичајеним поговором, него је прије закључне биљешке о времену и мјесту штампања Псалтира додао и три записа. Најзанимљивији је трећи запис, у којем рјечито и сликовито свједочи о турском освајању Београда и похари Срема 1521. године. Књига је карактеристична по разноликости иницијала. Графичка опрема Псалтира са последовањем осмишљена је као и прва књига, тако да доприноси прегледној унутрашњој структури књиге на начин како се то чинило у српским рукописним књигама. Псалтир је такође ријетка књига. Псалтир је завршен 25. октобра 1521. године. Идентификован је у фондовима 7 библиптека (Архив САНУ, Музеј СПЦ – Грујићева збирка, Библиптека Матице српске, Библиптека Пећке патријаршије, Шафарикпва збирка у Прагу, Манастир Крка (једино има запис о турском освајању Београда), Санк Петерсбург, Руска национална библиотека). Нажалост није познат ни један потпун примјерак.Псалтир је штампан по заповјести „старца и родитеља“ Божидара Горажданина, оснивача ове штампарије, о коме се највише података могло наћи у тексту Мољенија Ђура Љубавића ка часним празвитером у Литургији, првој књизи браће Љубавића. О штампању се и овога пута „трудио“ монах, свештеник Теодор. Убикација штампарије је јасно назначена: „при храму великомученика Христова Георгија на реци Дрини“. Још би било прецизније да је Теодор већ овдје навео „в месте Горажде“ што ће учинити тек у колофону треће књиге, Молитвеника.

 

[3d-flip-book mode=“fullscreen“ urlparam=“fb3d-page“ id=“24″ title=“false“]