Служабник (Литургија) 1519. године.

Аутентични, изворни назив првог издања књиге Горажданске штампарије је Литургија како је то написано два пута, на почетку и на крају књиге. У стручној литератури о овој књизи највише се среће рускословенски назив Служабник, али уз њега и назив Литургија. Касније се сасвим усталио термин Служабник за све словенске књиге, рукописне и штампане, које садрже дневне црквене службе и литургије Јована Златоустог, Василија Великог и Лутургију пређеосвећених дарова уз додатне чинове, молитве и друге саставе. Основу ове књиге чине литургије са мањим допунама. И поред тога што је назив Служабник укорјењен у литератури, мора се поштовати стварни назив назначен у књизи; Литургија. Служабник, штампан 1519. године, је литургијар који садржи службе: вечерње, јутарња и литургије Јована Златоуста и Василија Великог. Ова књига је штампана на 1/4 табака, у средњем формату у 19 редова, има 12 свешчица, 101 штампани лист. Графички су занимљиви иницијали, са витком и елегантном фигуром слова, која је украшена додатним орнаментом. Сигнатура је као и у црнојевићким књигама: нумеришу се само табаци на првој и посљедњој страни свешчице, ћириличним словним бројевима. Служабник је до сада идентификован у 8 библиотечких збирки (Музеј Српске православне цркве (СПЦ), Народне библиотеке Србије (НБС), Манастир Никољац, НУБ Љубљана, Државни историјски музеј у Москви, Шафарикова збирка у Прагу, Руска национална библиотека и Ризница манастира Хиландар) у свега 15 некомплетних примјерака. О мјесту штампања Служабника постоје различита мишљења и не зна се поуздано да ли је завршен у Венецији или у Горажду. Књига је штампана на четвртини табака, уобичајеној величини за књигу овога садржаја. Пресавијањем табака на четири дијела добило се осам листова што чини једну свешчицу, кватернион. Књига је састављена од дванаест кватерниона и четири ненумерисана листа на почетку и  четири листа на крају књиге, означена као тринаеста свешчица, што укупно броји 104 листа. Сви листови, међутим, нису имали штампани текст. Празни су остали први лист и посљедња два. Вјероватно је први остављен празан као заштитни лист или за наслов, док су посљедња два у четворолисној свешчици непопуњени вишак. Ови празни листови у примјерцима књига најчешће нису ни сачувани. Свешчице су нумерисане у низу ћириличким (грчким) бројним ознакама на срединама маргина првог и на полеђини осмог листа, како је поменуто, од првог до дванаестог кватерниона. Посљедња, тринаеста четворолисна свешчица има ознаку само на првом листу. Пигинација и фолијација нису примјењене, као што ни касније нису биле у пракси старог српског штампарства, чиме се слиједила традиција рукописне књиге. Првобитне димензије издања углавном је тешко одредити, јер су сачувани примјерци различитих величина као посљедица накнадних опсецања због оштећености и преповезивања. Два доступна примјерка, власништва Музеја Српске православне цркве из Збирке Радослава Грујића, на основу којих је приређено фототипско издање Литургије, нису истих димензија. Књига под бројем 318 је величине 208×145-147мм, док је примјерак под бројем 323 нешто мањи, 190×135-137мм. Графичка опрема Литургије у функцији декорације и истицања структуре садржаја састоји се од четири заставице отиснуте на три дрворезна клишеа, 93 иницијала отиснута са 30 различитих клишеа и четири велика наслова отиснута са два клишеа. Наведени украсни елементи су изведени у техници дрвореза.