ГОРАЖДАНСКА ШТАМПАРИЈА 1519-1521

Научноистраживачки пројекат: ГОРАЖДАНСКА ШТАМПАРИЈА 1519-1521.

У периоду 2003-2009.године, уз много труда и много проблема у обезбјеђивању архивске грађе и финансијских средстава, реализован  је научноистраживачки пројекат о Горажданској штампарији. Пројекат су реализовали Народна библиотека Србије и Филозофски факултет у Источном Сарајеву у сарадњи са:

• Српском академијом наука и уметности,
• Библиотеком Матице српске,
• Богословским факултетом у Београду и
• Музејом Српске православне цркве

Пројекат обухвата више научних области:

Nаука о књизи (историја књиге, историја штампарства, библиографија):

• кодикологија,
• наука о језику и
• наука о књижевности.

Ово мултидисциплинарно истраживање требало је да покаже право место ове штампарије у култури прве половине 16. века и укаже на њен допринос ширењу ћириличке штампе на релацији Венеција–Горажде–Трговиште. Оригиналност истраживања огледа се у целовитом, уједначеном палеографском опису горажданских књига по методологији Археографског одељења Народне библиотеке Србије. Истраживање је започето јуна 2003. а завршено децембра 2006. године. У оквиру пројекта извршена су обимна библиографска истраживања и идентификација издања Горажданске штампарије у земљи и иностранству. Истраживана је архивска грађа и фондови појединих библиотека.

Посебно су истражени фондови и збирке у:

• Библиотеци Св. синода Румунске православне цркве у Букурешту,
• Народној библиотеци Србије,
• Библиотеци Матице српске у Новом Саду,
• Музеју српске православне цркве у Београду,
• Библиотеци манастира Хиландара,
• Библиотеци и архиву Српске академије наука и уметности у Београду.

Истраживање је обухватило оснивање, рад и издања Горажданске штампарије (1519–1523) у Венецији и Горажду. Проучен је и наставак рада штампарије, по њеном пресељењу у Трговиште, и њен допринос развоју штампарства у Румунији. Проучен је језик горажданских књига, писмо и правопис. Посебно је сагледано мјесто и улога горажданских књига у литургичкој књижевности као и у књижевности у Босни и Херцеговини у 16. веку. Истражени су и описани водени знаци на папиру и повез горажданских књига.

Исцрпно је изложена исторографија књига Горажданске штампарије од најранијих радова до новијег времена. Изнесени су и коментарисани сви проблеми око идентификације издања књига. Различита, често погрешна тумачења података из књига стварала су забуне о личности издавача и штампарима, а понајвише о нетачно наведеним годинама штампања. Истовремено су евидентирани сви примерци из литературе и дати кратки описи и историјат сваког примјерка. До данас је сачувано потпунијих примјерака или фрагмената у мањем броју: Служабника 25, Псалтира 10 и Молитвеника 5.

У пројекту су учествовали:

•  проф. др Мирослав Пантић, редовни члан САНУ;
•  проф. др Евгениј Љвович Немировски, Москва;
•  проф. др Бранко Летић, Филозофски факултет Источно Сарајево;
•  проф. др Прибислав Симић, Богословски факултет Београд;
•  проф. др Драган Бараћ, Филозофски факултет Источно Сарајево (руководилац пројекта);
•  Лазар Чурчић, библиограф саветник Библиотеке Матице српске, Нови Сад;
•  Катарина Мано-Зиси, археограф саветник Археографског одељења Народне библиотеке Србије, Београд;
•  мр Душица Грбић, библиотекар саветник Библиотеке Матице српске, Нови Сад;
•  мр Катица Шкорић, библиотекар саветник библиотеке Матице српске, Нови Сад;
•  Радоман Станковић, археограф саветник Археографског одељења Народне библиотеке Србије, Београд.

Резултат овог пројекта је зборник радова под насловом Горажданска штампарија, у коме су својим радовима компетентни истраживачи посветили дужну пажњу првој штампарији у Херцеговини, која је радила при цркви Светог Георгија на Дрини код Горажда почетком треће деценије 16.вијека. Овим радовима је знатно попуњена празнина у историји старог српског штампарства, исправљене су многе  грешке, саопштена нова научна сазнања, а умањена је и празнина због недостатка монографије.