ГОРАЖДАНСКА ШТАМПАРИЈА 1519-1521

01.07.2019.

Научноистраживачки пројекат: ГОРАЖДАНСКА ШТАМПАРИЈА 1519-1521.

У периоду 2003-2009.године, уз много труда и много проблема у обезбјеђивању архивске грађе и финансијских средстава, реализован  је научноистраживачки пројекат о Горажданској штампарији. Пројекат су реализовали Народна библиотека Србије и Филозофски факултет у Источном Сарајеву у сарадњи са:

  • Српском академијом наука и уметности,
  • Библиотеком Матице српске,
  • Богословским факултетом у Београду и
  • Музејом Српске православне цркве

Пројекат обухвата више научних области:

Nаука о књизи (историја књиге, историја штампарства, библиографија):

  • кодикологија,
  • наука о језику и
  • наука о књижевности.

Ово мултидисциплинарно истраживање требало је да покаже право место ове штампарије у култури прве половине 16. века и укаже на њен допринос ширењу ћириличке штампе на релацији Венеција–Горажде–Трговиште. Оригиналност истраживања огледа се у целовитом, уједначеном палеографском опису горажданских књига по методологији Археографског одељења Народне библиотеке Србије. Истраживање је започето јуна 2003. а завршено децембра 2006. године. У оквиру пројекта извршена су обимна библиографска истраживања и идентификација издања Горажданске штампарије у земљи и иностранству. Истраживана је архивска грађа и фондови појединих библиотека.

Посебно су истражени фондови и збирке у:

  • Библиотеци Св. синода Румунске православне цркве у Букурешту,
  • Народној библиотеци Србије,
  • Библиотеци Матице српске у Новом Саду,
  • Музеју српске православне цркве у Београду,
  • Библиотеци манастира Хиландара,
  • Библиотеци и архиву Српске академије наука и уметности у Београду.

Истраживање је обухватило оснивање, рад и издања Горажданске штампарије (1519–1523) у Венецији и Горажду. Проучен је и наставак рада штампарије, по њеном пресељењу у Трговиште, и њен допринос развоју штампарства у Румунији. Проучен је језик горажданских књига, писмо и правопис. Посебно је сагледано мјесто и улога горажданских књига у литургичкој књижевности као и у књижевности у Босни и Херцеговини у 16. веку. Истражени су и описани водени знаци на папиру и повез горажданских књига.

Исцрпно је изложена исторографија књига Горажданске штампарије од најранијих радова до новијег времена. Изнесени су и коментарисани сви проблеми око идентификације издања књига. Различита, често погрешна тумачења података из књига стварала су забуне о личности издавача и штампарима, а понајвише о нетачно наведеним годинама штампања. Истовремено су евидентирани сви примерци из литературе и дати кратки описи и историјат сваког примјерка. До данас је сачувано потпунијих примјерака или фрагмената у мањем броју: Служабника 25, Псалтира 10 и Молитвеника 5.

У пројекту су учествовали:

  •  проф. др Мирослав Пантић, редовни члан САНУ;
  •  проф. др Евгениј Љвович Немировски, Москва;
  •  проф. др Бранко Летић, Филозофски факултет Источно Сарајево;
  •  проф. др Прибислав Симић, Богословски факултет Београд;
  •  проф. др Драган Бараћ, Филозофски факултет Источно Сарајево (руководилац пројекта);
  •  Лазар Чурчић, библиограф саветник Библиотеке Матице српске, Нови Сад;
  •  Катарина Мано-Зиси, археограф саветник Археографског одељења Народне библиотеке Србије, Београд;
  •  мр Душица Грбић, библиотекар саветник Библиотеке Матице српске, Нови Сад;
  •  мр Катица Шкорић, библиотекар саветник библиотеке Матице српске, Нови Сад;
  •  Радоман Станковић, археограф саветник Археографског одељења Народне библиотеке Србије, Београд.

Резултат овог пројекта је зборник радова под насловом Горажданска штампарија, у коме су својим радовима компетентни истраживачи посветили дужну пажњу првој штампарији у Херцеговини, која је радила при цркви Светог Георгија на Дрини код Горажда почетком треће деценије 16.вијека. Овим радовима је знатно попуњена празнина у историји старог српског штампарства, исправљене су многе  грешке, саопштена нова научна сазнања, а умањена је и празнина због недостатка монографије.