Горажданска штампарија – Прва међу штампаријама у Херцеговини и српским земљама у 16. веку-проф. др Драган Бараћ

После паузе од око годину дана у Милешевској штампарији се припремала нова књига, Молитвеник. Књига је завршена 20. септембра 1546. године. На крају књиге је следећи поговор:
„Вољом Оца, оваплоћењем Сина и силаском Светога Духа, ја, смерни игуман Милешевски Данил јеромонах, са свом у Господу браћом, пожелех трудољубиво саставити штампарске калупе у манастиру Светога Вазнесења Господњега те састависмо ове калупе колико узмогосмо постигнути и штампасмо души корисне књиге ове зване Молитвеник.
Заповешћу господина и оца нашега игумана Данила јеромонаха и све у Господу браће, трудисмо се око овога штампања, ја, многогрешни, бедни и најмањи међу људима богат гресима, а сиромашан добрим делима, дијак Дамјан и Милан из Црне Загоре из места званога Обна близу велике реке која се Зове Сава.
Завршене су ове свете и божанске књиге зване молитвеник, а у њима штампано све што је у садржају глава наведено и молитве различите за сваку потребу, да је Богу на славу, а хришћанима за спасење и очишћење од сваке нечистоће. Ово је штампано године 7055, а од рођења Христова 1545. (1546)… Почете су ове свете књиге штампати се месеца јануара 27. дан, а завршене су месеца септембра 20. дан у Милешеви.“
Када је Виценцо Вуковић 1546. обновио рад очеве штампарије (две године после милешевског Псалшира), његова прва књига била је Псалтир с последовањем, такође поновљено издање са мањим изменама у опреми књиге (ситнији слог, ренесансни графички украси).

Два издања исте књиге (Псалтира) за Србе, у размаку од две године, потврђују велику потражњу ових текстова, не изоставних у православном богослужењу, животу монаха и хришћана уопште.

3. Покретач и друге милешевске штампарије је игуман Данило. Ова штампарија се у потпуности разликује од штампарије из 1544. како по резу слова, тако и по редакцији и техници штампе. Једина књига нове милешевске штампарије била је још један Псалтир с последовањем. Као предложак је коришћен Псалтир црнојевићке штампарије из 1495. године. У кратком поговору осим имена игумана Данила, не помињу се имена штампара, нити других учесника у штампању књиге.
Поновно Покретање штампарије у Милешеви 1557. је дошло у време обнове Пећке патријаршије. Манастир Милешева је већ имао значајну улогу у борби за аутономију српске цркве. Својим везама на Порти допринео је да се та борба успешно оконча. Ту се пре свега мисли, на Мехмед-пашу Соколовића, Милешевског ђака, који је одведен у јаничаре и потом постао један од најмоћнијих везира. Он је непосредно заслужан за обнову и за патријарха обновљене српске цркве поставио је свог блиског рођака Макарија.
На крају је одштампан запис о обнови Пећке патријаршије: „Милошћу Оца, помоћу Сина и испуњењем Светога Духа, почете су ове свете и божанске књиге зване псалтир, заповешћу игумана господина Данила, и завршене су од постанка године 7066, а од Христова рођења 1557, круг Сунца 10, а Месеца 17, златни број 19, темелија 29, јепахта 4, месеца новембра 4. дан, у манастиру Милешеви за време игумана Данила. Тада пак обнови придржаваше престо Светога Саве, првога архиепископа и учитеља српскога, преосвештени архиепископ све српске земље и поморских и северних крајева и других, Господин Макарије, а у царству цара измаиљског великога емира султана Сулејман бега.“

4. Милешевске штампарије су штампале укупно три књиге:
Псалтир с последовањем из 1544. садржи псалме Давидове и часослов. Књига има 350 листова и штампана је на 4 табака у 19 редова. Садржај и штампа су идентични Псалтиру Божидара Вуковића из 1520. године. Штампање је започето 1. јануара а завршено 30. октобра 1544. године.
Молитвеник 1546. садржи молитве, за свакодневна свештенодејства. Слова су иста као у Псалтиру. Штампана на 4 табака у 19 редова и има 360 листова.
Псалтир с последовањем из 1557. Књига је приређена према редигованом предлошку Псалтира штампарије Ђурђа Црнојевића из 1495. године. Обим књиге је 290 листова (због ситнијих слова и штампе мањи је за 1/3 од предлошка). Сигнатура свешчица је ћириличка допуњена римским бројевима. Штампање је завршено 4 новембра 1557. године.