Горажданска штампарија – Прва међу штампаријама у Херцеговини и српским земљама у 16. веку-проф. др Драган Бараћ

Што се Молитвеника тиче Димитрије Богдановић сматра да се молитвеник (гр. – евхолозион) у књижевном погледу не разликује од оног што садржи Служaбник, с тим што су у Молитвеник због његове намене за широку употребу у свакодневном животу, могли ући текстови који представљају „чисто фолклорну, полупаганску традицију, одевену у хришћанско рухо, као што су чинови и молитве у вези са родом усева, грожђа и вина, са болестима, гладним временима и ратовима, и многим другим појавама живота патријаxалне заједнице. “ Ова књига је због тога имала своју ширу публику па је поред свештеника и монаха користе писмени хришћани у свакодневном животу.
Тираж књига је зависио о више различитих околности. Мотиви за покретање штампарија и штампање књига су такође били различити. Похаре, паљевине и друга страдања манастира и манастирских и мирских храмова указују само на неке од разлога за штампање књига. Слаба продукција рукописне књиге, притом утицала је на повећање потражње за књигом. Прихватање штампарске вештине било је нужно за духовни и културни опстанак Срба у првој половини 16. века.

Све је то утицало и на тираж књиге. Настојало се да тираж књига буде што већи (За оне прилике тираж од 200 примерака се сматрао великим). И поред тога је мало ових књига очувано до данашњих дана. Свакодневна употреба и листање Молитвеника допринело је да се књига брже похаба, за разлику од других књига које се, по правилу, не износе из цркве. Данас је познат само један потпун и очуван примерак Молишвеника горажданскої који се налази у Библиотеци Светог синода у Букурешту.

На популарност и раширеност горажданских књига указују данашњи подаци о књигама које су пронађене најчешће као непотпуне или у фрагментима и многобројним славистичким збиркама:
Служaбник гораждански, од укупно 32 примерка за које знамо сачувано је: 6 у Хиландару, 4 у Београду, 2 у Ст. Петербургу, 2 у Москви, 1 у Бијелој, 1 у манастиру Никољцу, 1 у Љубљани, 1 у Одеси, 1 у Пловдиву, 1 у Прагу, 1 у Софији, 1 у Пећкој патријаршији, 1 у Сент Андреји, 1 у Пакрацу, 2 у Вуковој збирци, 1 НБС у Београду, 1 у Сремским Карловцима, 2 у манастиру Велика Ремета;
Псалтир с последовањем је знатно рећа књига сачувано је укупно 10 примерака и то: 2 у Београду, 1 у Загребу, 1 у Кијеву, 1 у Лавову, 1 у Новом Саду, 1 у Прагу, 1 у Санкт Петербургу, 1 у Пећкој патријаршији, 1 у манастиру Крки;
Молитвеник гораждански је сачуван у 11 некомплетних примерака или фрагмената: 1 у манастиру Раваници, 1 у манастиру Шишатовцу, 1 у Шафариковој збирци у Прагу, 1 у збирци Каратајева, 1 у Ст. Петербургу, 1 у Хиландару, 1 у Цавтату, 1 у манастиру Лепавина, 1 у БМС у Н. Саду, 2 у Београду и 1 потпун примераку Букурешту.
Судећи по распрострањености горажданских књига, покретљивости саме штампарије и њеном утицају на ћириличко штампарство, отвара се један нови поглед, који показује садржајну и посве нову културну релацију у 16. веку на потезу Венеција- Горажде-Трговиште.
Горажде и Милешева су културно и књижевно средиште Херцеговине, али и више од тога. Штампана књига их сврстава и у значајне центре укупног ћириличког штампарства прве половине 16. века.

Драган Бараћ