Горажданска штампарија – Прва међу штампаријама у Херцеговини и српским земљама у 16. веку-проф. др Драган Бараћ

У Горажду је поред трговине било и занатских радњи. Невелика Дубровачка колонија још у 15. веку доприносила је развијању грнчарског и златарског заната. О томе сведочи податак из 15. века када је забележено да је у Горажде доношен из Дубровника „ѕаlіnіtrum“ ради пречишћавања племенитих метала сребра и злата и других метала за занатску производњу накита. Поред тога, будући да је Горажде било центар са развијеним караванским саобраћајем ту је било познато прелазиште преко реке Дрине. Наиме до половине 16. века прелаз преко реке је вршен на газовима (бродовима) или скелом (ђемијом). По томе је у Горажду, у турско време, добило презиме братство Џемиџића. Тек средином 16. века подигнут је први камени мост преко реке Дрине, са кога је настављао друм за Чајниче, Пријепоље, Сјеницу и Рас.

2. Хришћанска црква у Босни ширила се заједно са државом. После освајања Стјепана ІІ Котроманића, у 14. веку, поред „босанске цркве“ у државу су ушле области у којима је била присутна римокатоличка и православна црква. Православна црква је била у источним деловима, освојеним од српских феудалаца, у којима је још од 13. века преовладавала православна црква коју је утемељио св. Сава. Црква на том простору је у почетку припадала Дабарској, а касније Милешевској Митрополији. Губљењем ових територија Дабарска митрополија са седиштем у манастиру св. Никола у Бањи код Прибоја и манастир Милешева, код Пријепоља, нашли су се изван српске државе, али су остали под јурисдикцијом Српске патријаршије. Пошто је припојио делове Српског царства Босанској држави Твртко Котроманић је, на основу сродства са Немањићима, истакао право на титулу краља Србије и крунисао се на Митровдан, 26. октобра 1377. за краља Срба и Босне. Ову чињеницу је забележио Мавро Орбини у свом делу „Краљевство Словена“ ( II Regno delvi Slave). Орбини наводи да су на територији Стефана Вукчића Косаче током прве половине 15. века постојали митрополити у Милешеви још од времена крунисања Твртка Котроманића за краља Босне. Херцег Стефан Вукчић Косача је, поред изградње храмова, помагао и само деловање Православне цркве и „ишао на руку епископу Босне. “
Као највећи српски манастир у 16. веку Милешева је имала важну улогу у обнављању Пећке патријаршије. Из овог седишта Херцеговачке митрополије, после 1557. године долазили су достојанственици на патријаршијски трон.

Херцеговачка митрополија подељена је крајем 16. века на две епископије: једну са седиштем у Петровом манастиру на Лиму и другу са седиштем у манастиру Тврдошу.
У херцеговачким манастирима Милешеви и Тврдошу радиле су преписивачке радионице, а истовремено су при горажданској цркви Св. Ђорђа и у манастиру Милешеви радиле штампарије. У манастирским скрипторијумима и штампаријама настало је двадесет наслова књига међу којима и шест наслова штампаних књига.
Нашу пажњу ћемо посветити штампаним књигама у Херцеговини и њиховим штампарима који су дали препознатљив печат књижевности и култури у 16. веку.
На овај подвиг на простору Херцеговине указао је Стојан Новаковић још седамдесетих година 19. века: „У доба напредовања српске државе када је св. Сава рад био да скопча домовину своју са средиштем православно-црквене науке у Св. Гори преко Хиландара, предузеће је његово не само пошло за руком него цветало најбољим родом. У доба распада исте те државе огледаше родољуби и књижевници херцеговачки, да српској књижевности прибаве корист усавршених средстава јевропских, и предузеће њихово, после напрезања преко читава века, пропаде. Иза њега оста књижевност опет за читав век с истим средствима и на истом ступњу на којем је у средњем веку била. Али радње ове и напрезања да се и у српском народу уведе штампарска вештина, јесу исто тако на част народу и јесу на умном пољу исто тако племенита борба – као што су сердарска витештва и хајдучка чeтoвaња лични протест насиља и освајања турског“.

3. Духовно и културно средиште постаје манастир Милешева. Манастир Милешева саграђен је 1219. године као задужбина краља Владислава, сина Стефана Првовенчаног. Манастир је саграђен док је Владислав још био принц. О томе сведочи Доментијан, српски писац из средине и друге половине 13. века, који је био савременик краља Владислава.
Након подизања и живописања припрате манастир је могао да прими мошти св. Саве који је умро у Трнову 1236. године. По преношењу моштију св. Саве Милешева постаје један од најпознатијих српских манастира.