Горажданска штампарија – Прва међу штампаријама у Херцеговини и српским земљама у 16. веку-проф. др Драган Бараћ

ШТАМПАРСТВО У ХЕРЦЕГОВИНИ У 16. ВЕКУ

За српску средњовековну књигу су, поред писара, једнако заслужни и штампари. Оставили су нам писано књижевно наслеђе у облику ћириличких рукописних кодекса ствараних од 12. до 17. века и инкунабула и штампаних србуља од краја 15. до 17. века.
Четердесет година после Гутенберговог проналаска, српске штампарије започињу да умножавају књиге библијске књижевности. Најпопуларније књиге – псалтире, јеванђеља, служaбнике и молитвенике, као и друге богослужбене књиге ( октоиси, триоди, зборници, минеји ) умножаване су у готово свим српским средњовековним штампаријама, од Црнојевићке из 1493, преко штампарије Божидара Љубавића 1519, Божидара Вуковића у Венецији 1519, Рујанске 1536, Грачаничке 1539, Милешевске 1544. и 1557, Београдске 1552. до штампарије у Мркшиној цркви из 1552. године. Штампарија Божидара Горажданина је по завршетку свог рада у Горажду пресељена у Трговиште, у Влашку где је наставила штампање ћириличких богослужбених књига за православне хришћане од 1544. до 1567. године.
Штампарије су код Срба под турском управом радиле од 1520. до 1566. за владавине султана Сулејмана I Величанственог, познатог, поред осталог, по настојањима да учврсти положај српске цркве у односу на Охридску архиепископију и одобравањем обнављања Пећке патријаршије 1557. године. Толерантан однос према институцији која је повезивала сав српски народ у царевини омогућио је да се покрену штампарије и надокнаде у ратовима пострадале рукописне књиге и тако одржи духовно биће и национална култура.
Штампарије су замениле скрипторијуме за уможавање књига. Штампарским послом су се углавном бавили монаси у манастирима. Онај мањи део штампара које су ангажовали имућнији трговци, такође је потицао из црквених кругова, без чијег теолошког знања не би могле настати ове богослужбене књиге.
У Херцеговини у то време раде штампарија Божидара љубавића Горажданина у Доњој Сопотници на Дрини код Горажда и штампарија у манастиру Милешеви.

Штампарија Божидара Горажданина

1. Горажде је старо насеље подигнуто на месту где су се укрштали путеви из више праваца. Босански друм се ту рачвао на Косовски и Дубровачки. Најзначајнији је Дубровачки друм (Via Ragusae, Via Drine, Via Bosnie) који је повезивао Дубровник са рударским, занатским и трговачким насељима Босне и Србије. Дубровачки друм се у Горажду сусретао са Босанским друмом који је полазио из Врхбосне, уз реку Миљацку, преко древног града Ходидјед, затим преко Праче и Храњена силазио у Горажде.
У 15. веку ту се сусрећу трговци са истока, из Српске деспотовине, са трговцима из Праче, те рударских Олова и Сребренице и трговцима из Дубровника. Прве везе Горажда са Дубровником успоставио је Сандаљ Хранић крајем 14. и наставио херцег Стефан Вукчић Косача у 15. веку. У утврђени град Самобор у близини Горажда, на десној обали Дрине, који је био од великог стратегијског значаја и у коме су једно време столовали ови господари, долазили су трговачки каравани, дубровачки емисари и трговци. Дубровачки трговци су куповали стоку, кожу, мед, вуну, црвац, восак, непрерађене метале, а продавали су свилу и друге тканине, со, накит, стакло, зачине, оружје и алате, уље и вино. Роба је преношена караванима који су одседали у караванским станицама, о чему сведоче уговори с краја 14. и почетком 15. века.
Северно од Горажда, у Доњој Сопотници, на левој обали Дрине, подигнута је 1454. православна црква. Цркву је саградио Херцег Стефан Вукчић Косача и посветио је Св. Ђорђу (св. великомученику Георгију).

Породица Косача подигла је више православних храмова који су по градитељском типу и по посвећењу били слични Милешеви. То је и разумљиво, јер је Херцег Стефан био близак са милешевским митрополитом Давидом. У тестаменту Херцега Стефана, који је иначе писао митрополит Давид 1466. године, он га назива „својим слугом, кућанином, својим редовником и Господином митрополитом.“
Да је цркву у Доњој Сопотници подигао Херцег Стефан и данас сведочи ктиторски натпис уклесан на каменој плочи надвратника улаза у храм:
Bь лѣто . 3-цн. д. азь равь Христоү Бого господинь Херцегь Стефан кыздвигох храмы cBETлго ВЕЛикомЅченика Христова Геwpгia моЛЕ (ct) Ем8 да помолит СЕ о мнѣ грѣшномь владицѣ моЕМ8 Христ8.