Горажданска штампарија – Прва међу штампаријама у Херцеговини и српским земљама у 16. веку-проф. др Драган Бараћ
Јеромонах Теодор у Моленију назива Божидара родитељем, а Димитрије (Дмитар) Љубавић, који је наставио рад штампарије у Влашкој, се потписује као Љубавић, унук Божидаров.
Питање покретања штампарија у оно време, поготову од таквих личности као што су Божидар Вуковић и Божидар Љубавић, треба ставити у шири контекст и посматрати га знатно сложеңије. При том треба имати у виду категорије културе с почетка 16. века, као и разумевање потребе да се новим механичким начином умножавања обезбеде неопходне књиге. У случају Божидара Љубавића Горажданина ваља разумети и више од тога, жељу родитеља да помогне синовима да се упуте у тајне „вештачког писања“ и савладају нову вештину стварања „души корисних књига“.
3. Божидар Љубавић Горажданин, је (најкасније у другој половини, односно пред крај 1518.) послао у Венецију Теодора, јеромонаха из Милешеве и његовог брата Ђурађа (Ђура) да набаве потребну опрему и изуче штампарску вештину.
Из поговора Служaбнику, који је завршен јуна 1519. знамо да су браћа Љубавићи отишли „у туђе стране италијанске“ по налогу Божидаровом, али не можемо закључити где су изучавали штампарску вештину. Полазећи од традиције и изграђених веза Херцеговине са Венецијом, браћа Љубавићи су отишли у овај центар штампарства, који је тада имао на стотине штампарских радионица.
У току рада у Венецији, умро је Ђурађ 2. марта 1519. па је започети посао морао сам да настави јеромонах Теодор. О Овоме догађају оставио је Теодор упечатљиво сведочанство. Он је у име свог брата Ђурађа написао „Моленије“ у поговору Служaбника. Моленије Теодора Љубавића садржи драгоцене податке о штампарији и времену њеног настанка. Моленије се Сматра првим нашим штампаним књижевним делом, које враћа живот српској средњовековној књижевности.
О месту завршетка Служaбника постоје различита мишљења и не зна се поуздано да ли је завршен у Венецији или у Горажду. Чињеница да је Ђурађ умро у Венецији у току штампања као и да на самој књизи није наведено место штампања указују на разлоге да Теодор убрза одлуку за одлазак из Венеције. Наиме Теодор је остао сам у туђој средини, без дозволе за штампање уз велику конкуренцију, па је морао да потражи сигурност и одлучио да пође по очевом савету у Горажде.
За разлику од Служaбника, у осталим двема књигама Горажданске штампарије назначено је место штампања у колофону Псалтира стоји да је штампан „при храму Св. Великомученика Георгија на реци Дрини“, а у колофону Молитвеника да је штампан „в место Горажде на реце Дрине“.
Штампарија је радила до краја 1523. да би касније била пресељена у Трговиште, у Влашку.
4. У штампарији су штампане три књиге:
Литуртија (Служaбник) из 1519. који садржи службе: вечерње, јутарња и литургије Јована Златоуста и Василија Великог, завршни запис „Моленије“ и колофон. Књига је штампана на 1/4 табака (у средњем формату), састављена од 12 свешчица, има 101 штампани лист. Нумерација свешчица је ћириличка. Димензије 225х170 мм. У књизи није наведено место штампања. Литуртија данас постоји у 8 библиотечких збирки у свега 15 некомплетних примерака.
Псалтир с последовањем из 1521. садржи псалме Давидове, часослов и месецослов и три различита записа: Правила Великог поста и Слово о Фрузима (које је Теодор нашао у Хиландару), Извод из летописа (од Адама до цара Уроша), запис о паду Београда и похари Срема 1521. и колофон. Књига је штампана на 4 табака, има 44 свешчице са 352 листа. Штампање је завршено 25. октобра 1521. године. Књига данас постоји у фондовима 7 библиотека.
Молитвеник (Требник) из 1523. садржи чинове (молитве) за свакодневне потребе (молитве при освећењу сетве, жетве, рођењу, крштењу, венчању, освећењу јела, пића и др.) и поговор. Књига је штампана на 4 табака, има 37 свешчица, укупно 296 листова. Нумерација свешчица је ћириличка. Димензије књиге су 204×135 мм.
Молитвеник је ретка књига и није до сада проучавана од стране домаћих аутора. Потпун и добро очуван примерак Молитвеника има једино Библиотека Светог синода у Букурешту. Књига је први пут снимљена и проучена 2006. године.
