КЊИГЕ БРАЋЕ ЉУБАВИЋА – ИЗВОРИ И ИСТОРИОГРАФИЈА – ЕВГЕНИЈ Љ. НЕМИРОВСКИ

Исте 1901. године Љубомир Стојановић први представља седми примерак горажданског Псалтира који је припадао Српској краљевској академији у Београду. Књигу је 1870. године купило Српско учено друштво од историчара и библиофила Гаврила Витковића, који 1883. године ову књигу наводи у попису експоната са изложбе раритета из личне колекције. Сада се налази у Архиву Српске академије наука и уметности. Она садржи листове 2–9, 12–149, 151-186, 188, 194–267, 275–341, 346. Изгубљени листови 191–193 попуњени су рукописним копијама. Димензије књижног блока су 188 x 140–145 мм и на почетку су уметнута 23 листа рукописногтекста. Књига има кожни повез новијег датума. Примерак садржи запис из 1617. године, најстарији од свих у примерцима горажданског Псалтира: „Да се зна каде изгуби Йосифъ свои фалтиръ. 8 четврътакъ на лето месеца майя кз [27]въ лето рке [(7)125=1617]…“. Има и неколико недатираних записа. Навешћемо један од њих: „Cia yалтиръ цркве при храме сти Николи“. Није нам познато ни ко је био Јосиф који је „изгубио“ свој Псалтир нити где се налазила црква Светог Николе.

Љубомир Стојановић 1902. године уводи у научну употребу Осми примерак горажданског Псалтира с последовањем који се чува у Народној библиотеци Србије под No 30. Књизи недостаје неколико листова. Постојао је и девети примерак, тачније фрагмент овог издања који је носио сигнатуру No 150, али све је уништено априла 1941. године. Исте, 1902. године, Љ. Стојановић је објавио завршни део поговора горажданског Псалтира. Користио је примерак који се у то време налазио у Горажду и о коме је 1901. године писао М. Вукићевић.

Почетком XX века, приликом археографског путовања по Хрватској и Славонији, Радослав М. Грујић је пронашао десети примерак Псалтира штампаног у Горажду и описао га. Рад се чува у Архиву Српске академије наука и уметности и до данас није објављен. Књига је нађена у парохијском дому у селу Пашијан у Северинској протопопији. Љубомир Стојановић је 1925. године објавио неколико власничких записа из тог примерка. Књигу је Р. М. Грујић набавио за своју колекцију која се сада налази у Музеју Српске православне цркве у Београду. Примерак (димензија 190 x 130) садржи листове 2–9, 11–12, 14, 24–296, 306-311, 313-349. Неки од изгубљених листова замењени су рукописним копијама. Повез чине дрвене плочице обложене орнаментираном кожом. Урађен је у XVI веку. На полеђини књиге и предњој корици су маркице са бројем „327“. На полеђини предње корице је листић са записом: „Псалтир с Часословцем Божидара Горажданина штамп. у Горажду Босна. Нађен у с. Пашиjану Хрватија. Грујић“. Ту је и налепница: „Од. 7. Ред 1. Бр. 5“. Специфичност примерка је и иницијал „В“ на л. 147. који је првобитно био одштампан црвеном бојом, а затим преко тога црном бојом. Примерак садржи много записа. Ево једног: „Cia книга глаголеми фалтиръ монастира Марче храмы Cти ар[x]истратига Михаила и Гаврила при реце Глогов[ни]ци ва крайни Иванићкои ва лето асди (1714]“… Манастир Марча је Основан у другој половини XVI века и налази се у Хрватској.