КЊИГЕ БРАЋЕ ЉУБАВИЋА – ИЗВОРИ И ИСТОРИОГРАФИЈА – ЕВГЕНИЈ Љ. НЕМИРОВСКИ

Радослав М. Грујић је знао за још два примерка горажданског Псалтира с последовањем, који су једанаести и дванаести по реду. Он је Љубомира Стојановића упознао са текстовима власничких записа које је нашао у њима. Стојановић их 1925. и 1926. године објављује у завршним томовима пописа старих српских записа и натписа. Први од тих примерака налазио се у цркви свете Марије у селу Велика Барна у Северинској про топопији. У другом примерку који је нађен у манастиру Лепавина у Хрватској био је недатирани запис из XVIII века. Судбина ових примерака није позната.

Тринаести примерак горажданског Псалтира припадао је библиофилу и библиографу Георгију Михајловићу (1892–1969) из Инђије. Књига је као експонат изложбе „Рукописна и штампана књига“, коју је 1952. године припремио Музеј примењене уметности у Београду, наведена у штампаном каталогу који је приредио Ђорђе Сп. Радојичић. У децембру 1962. године она постаје део збирке Библиотеке Матице српске у Новом Саду. Димензије књиге су 187 X 134 мм и садржи листове 3, 33-85, 87– 311, 313-335, 348. Повез чине дрвене плочице обложене кожом, који је недавно рестауриран. На чистом листу на почетку књиге налази се запис „Cia книга глаголеми фалтирь цркве Храма Стаго оца Николая оправи се вa лѣто [1]772“. Постоји и потпис колекционара: „Др Михајловић“. Од других записа издвајамо: „Cia книга мнѣ ученика“ (л. 180); „Іоанна“.

Четрнаести примерак, тачније фрагмент, пронађен је у манастиру Крка у Хрватској и садржи свега 6 cвeзaкa са листовима 305–352. О њему је први пут писано 1958. године. Повезан је заједно са Псалтиром Божидара Вуковића из 1519-1520, рукописним Октоихом из XVI века који садржи 118 л, и рукописним Часословом. На страницама књиге сачуван је запис архимандрита Никодима Рајовића од 11. новембра 1770. године.

Петнаести примерак горажданског Псалтира пронашао је аутор овог чланка у Љвову, у Музеју украјинске уметности (сада Национални музеј). Први подаци о њему су објављени 1968. године. Примерак је непотпун, сачуван је само завршни део, почев од Часословца (свега 148 л. међу којима су л. 150, 176, 201-214, 217-304). На предлисту је запис: „Часословъ. Полагают печат[анъ въ Венгрии 1493 г. 20 июня [18]78 г.“. Поред је и запис из много каснијег периода: „Часослов, напечатанный в Горажде 1529. г.“.

Шеснаести примерак Псалтира с последовањем из 1521. године први је описао Владимир Алексејевич Мошин 1971. године. Књига се налазила у Одјелу Срба Хрватског повијесног музеја у Загребу. Примерак садржи листове 2-7, 9–13, 16 136, 138—188, 190—349. Изгубљени листови 1 и 8 замењени су рукописним копијама. Примерак је повезан заједно са руко писом од 80 листова. Некада је припадао манастиру Гачиште у Хрватској. У Сопотинци (Босна и Херцеговина), године 1982, про нађен је фрагмент горажданског Псалтира, односно само један лист (л. 351). Не зна се да ли је сачуван током протеклог рата. У нашем попису примерака и фрагмената овог издања он ће бити седамнаести.

Аутор овог рада је 2001. године први описао примерак, тачније фрагменте горажданског Псалтира, које је видео јуна 1998. године у Народној библиотеци Србије где су донети на рестаурацију из манастира Пећке патријаршије. Примерак садржи листове 250—255, 257-287, 289-296, 298-303, 306– 318, 321-343, 345–347 који нису повезани редом. Повез чине дрвене плочице обложене кожом са слепим отисцима и потиче највероватније из XVI века.

Да резимирамо. Поменули смо укупно 18 примерака и фрагмената горажданског Псалтира с последовањем из 1521. године за које смо сазнали из литературе и бавећи се истраживањем. Књига је, као што видимо, већа реткост од Служaбника Божидара Горажданина. Данас се може видети свега 10 примерака. Два се налазе у Београду, један у Архиву Српске академије наука и уметности и један у Музеју Српске православне цркве, по један у Загребу – у Повијесном музеју, у Кијеву – у Националној библиотеци Украјине, у Љвову – у Националном музеју, у Новом Саду — у Библиотеци Матице српске, у Прагу – у Народном музеју, у Санкт Петербургу – у Руској националној библиотеци, у манастиру Пећке патријаршије у Србији и у манастиру Крка у Хрватској.

МОЛИТВЕНИК, 1523.

 Највећа реткост Горажданске штампарије је Требник штампан 21. октобра 1523. године. Ова књига се помиње највероватније први пут 1581. године у белешци на рукопису који се почетком XX века налазио у Црквеном музеју у Сарајеву. Белешка говори о томе да је старац Теодосије поклонио неколико књига, међу којима и „Молитавникъ Любавића“, цркви Ваведења Пречисте Богородице која се налази у селу Шудиков на Лиму. Податак да је Требник назван Молитвеником не треба да збуњује јер су се оба назива паралелно користила. Ово је први примерак.

У новије време то издање је открио Лукијан Мушицки почетком XIX века. У његовом рукопису постоји оваква белешка: „1524. Требник иждивением Божидара Вуковића в Горажде на реке Дрине. 8 таб. “(тј. свезака). Могуће је да примерак није био потпун, јер књига не садржи 8, већ 37 свезака. Као што смо поменули, Мушицки није правио разлику између Божидара Горажданина и Божидара Вуковића. У другом попису, који је назван „Реестръ моихь записковь от книжныхь сербскихь древностехь по ряду книгь“, забележено је да је „Требникъ лѣта 1524 от Божидара“ Мушицки видео у манастирима Шишатовац и Раваница на Фрушкој гори. Немамо никаквих података о даљој судбини ових примерака који су други и трећи код нас.

Следећа информација о издању које је тема нашег интересовања објављена је у бечком „Jahrbücher der Literatur“99 1829. године, у чланку Павла Јозефа Шафарика који је видео гораждански Требник у приватној збирци и неке фрагменте издања у неколико манастирских библиотека. Примерак који је описао, четврти по реду, почиње трећом свеском, али је сачуван последњи лист са поговором, на основу кога је Шафарик дао податке о књизи. По његовом мишљењу издање треба да има 37 свезака, свака свеска по 8 листова, дакле 296 листова укупно. Немамо никаквих података о даљој судбини овог примерка. Можда се он нашао у Шафариковој библиотеци. У каталогу његове збирке који је састављен после Шафарикове смрти, 1862. године, поменут је Молитвеник издат у Горажду 1531. године. Осим овога, у попису је поменуто и за нас сасвим непознато друго издање Молитвеника, које је издато у Горажду између 1531. и 1580. године. Као што смо већ рекли, Шафарикова библиотека се налази у Народном музеју у Прагу, међутим данас тамо нема горажданских Требника.