КЊИГЕ БРАЋЕ ЉУБАВИЋА – ИЗВОРИ И ИСТОРИОГРАФИЈА – ЕВГЕНИЈ Љ. НЕМИРОВСКИ

Ни познати словачки научник Павел Јозеф Шафарик (1795—1861), који први пут помиње у штампи горажданска издања, није разликовао Божидара Вуковића и Божидара Гораж данина. Треба напоменути да библиографски радови Лукијана Мушицког нису били објављени. Шафарик је 1829. године писао да су Служaбник, који је он погрешно датирао 1527. гoдином, штампала „auf Befehl des Boshidar Wukowitsch durch die Gebruder Georg Ljubawitsch und Hieromon. Theodor“, дакле „браћа Ђурађ Љубавић и јеромонах Теодор по налогу Божидара Вуковића“. У чланку „0 древнеславянских, именно кирилловских ти пографиях в южнославянских землях“, објављеном 1842. године, Шафарик издваја Љубавићев Служaбник штампан „о трошку Божидара Вуковића у Венецији“, од Псалтира и Требника, које је штампао такође он у Горажду „о трошку Божидара Горажданина“.

После Шафарика, сличне потврде налазимо и код Ивана Петровича Сахарова који први у Русији помиње горажданска издања у књизи „Обозрение славяно-русской библиографии“ објављеној 1849. године у Санкт Петербургу. Ниједан примерак тих издања он није видео, јер их у то време у Русији још није било. Приликом описивања Молитвеника (Требника) и Сахаров потврђује идентичност два издавача, написавши да је та књига издата „накладом Божидара (Вуковича) Горожанина“. Име другог Божидара које је додато, а говори о његовом пореклу, Сахаров је чак погрешно написао.

Пракса да се мешају Божидар Вуковић и Божидар Горажданин се наставља. Много година касније, 1878. године, руски библиограф Иван Прокофјевич Каратајев је сматрао да су Служaбник из 1527. и Псалтир с Часословцем из 1527—1531. (датирање је погрешно) штампани „по приказанію“ или „на иждивеніи“ Божидара Вуковића, а Молитвеник или Требник из 1531. године „на иждивеніи Божидара Горажданина“. За разлику од претходних руских библиографа, Каратајев је већ могао да се упозна са горажданским издањима de visu у Царској јавној библиотеци у Санкт Петербургу, где су чуване као саставни део збирке Михаила Петровича Погодина (1800—1875). Овај познати историчар, и ништа мање познати библиофил, добио их је од Вука Стефановића Караџића (1787—1864). У другој половини XIX и почетком XX века откривен је велики број горажданских издања. С тим у вези морају се поменути имена архимандрита Леонида (Лава Александровича Кавелина, 1822–1891), Саве Хиландарца (?—1911) и посебно Љубомира Стојановића (1860–1929). О овим открићима биће речи у даљем тексту, када се буде говорило о историјату сваког примерка горажданских издања појединачно.

Значајну улогу у историографији Горажданске штампарије одиграли су релативно кратки чланци штампани 1901. године у берлинском часопису „Archiv für slavische Philologie“ под заједничким насловом „Zur altserbischen Bibliographie“. У оквиру те рубрике за нас су од посебног значаја чланак српског историчара и археографа Илариона Руварца (1832 1905) и коментари познатог слависте Ватрослава (Игњатија Вићентијевића) Јагића (1838—1923) У чланку је први пут поменуто компликовано датирање горажданских издања које се разликује од традиционалног. Објављен је и завршни део поговора Псалтира с последовањем из 1521. године, који је Руварац копирао из примерка српског манастира Крка у Хрватској. Тог текста нема ни у једном данас познатом примерку.

Појмом такозване александријске ере, која се примењује за датирање горажданских издања, детаљно се бавио Љубомир Стојановић. Данас су се том питању вратили и други истраживачи. Проблемом датирања Псалтира с последовањем из 1521. године посебно се бавио Димитрије Руварац.

Почетком XX века објављен је низ чланака посвећених Посланици презвитера Никољског Василија, у којој је откривена сличност са текстовима горажданских издања. На то питање се после Другог светског рата вратио историчар и филолог Ђорђе Спасојевић Радојчић (1905—1970) који је дао велики допринос проучавању историје старих српских штампаних књига. Перу овог аутора припада и једини нама познат стручни чланак посвећен Горажданској штампарији. Чланак је, као и све што је написао Т. Радојчић, изузетно стручан, али доста кратак обимом, има свега две стране.