КЊИГЕ БРАЋЕ ЉУБАВИЋА – ИЗВОРИ И ИСТОРИОГРАФИЈА – ЕВГЕНИЈ Љ. НЕМИРОВСКИ

Шафариков чланак је био полазна основа руским библиографима који су средином XIX века увели Служaбник Теодора Љубавића у каталоге и спискове словенских старих штампаних књига. Иван Петрович Сахаров је 1849. на страницама књиге „Хронологическая роспись славяно-русской библиографии“ први поменуо „Служaбник из 1527. године који су штампали у Венецији Ђурађ и Теодор Љубавић о трошку Божидара Вуковића“. Место и година издања и погрешно упућивање на Божидара Вуковића подударају се са Шафариковим мишљењем. Сахаров није навео ниједан конкретaн примерак.

Иван Прокофјевич Каратајев кроз књигу „Хронологиче ская роспись славянских книг, напечатанных кирилловскими буквами“ из 1861. године, уводи у науку четврти примерак Служабника Божидара Горажданина и Теодора Љубавића који се у то време налазио у Царској јавној библиотеци у Санкт Петербургу. Књигу је Вук Стефановић Караџић послао московском историчару и библиофилу Михаилу Петровичу Погодину. Када их је слао у Русију, Караџић је обавезно правио спискове уз књиге са кратким описом и ценом. У списку „Назначеніе книгъ“ од 12. (24) новембра 1847, поменута је „Литургия, печаталъ в Венецій „Тѣодоръ“ 1527 г. Inquarto. 100 р. асс.“ (рубаља у асигнацијама). Погодинову збирку је заједно са Служaбником преузела Царска јавна библиотека 1852. године.

Треба поменути да је кроз руке Вука Караџића прошао још један примерак Служaбника Божидара Горажданина. Књигу му је набавио писац из Црне Горе и његов учитељ Вук Врчевић, са којим се дописивао. У Врчевићевом писму од 21. фебруара 1848. године, као једна од 34 књиге које је купио и послао Караџићу помиње се и „Литургіа печатана у Италии од Бура Любовића у 1527. С нѣговим отмѣнним на краю говором“ (тј. с његовим изванредним поговором на крају). Даља судбина овог, петог по реду, примерка није позната. Збирка Вука Караџића је у Народној библиотеци у Београду. Међутим, према подацима из штампаног каталога Љубомира Стојановића, 1903. године у библиотеци су остали само мали фрагменти Служaбника Божидара Горажданина. Погодинов примерак Служaбника сада се налази у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Овај примерак је скоро комплетан, недостају само листови од 1-4, 102-104, од којих су три празна. Средином XIX века књига је повезана у лепенку. Полеђина књиге је обложена црвеном кожом на којој је златним словима утиснуто „Изь древнехранилища Погодина“. Димензије књижног блока су 201 х 146 мм. На 12 листу је делимично сачувана белешка XVI в.: „Литургиа попа Марка…“

– У каталогу личне збирке Павла Јозефа Шафарика који је објављен после његове смрти, 1862. године у Бечу, помиње се Служaбник штампан 1527. године у Венецији. Ако се присетимо мишљења словачког научника о времену и месту објављивања првог издања Божидара Горажданина, долазимо до закључка да се радило о Служaбнику штампара Теодора из 1519. године. Можда је то онај исти примерак који се налазио у приватној збирци и о коме је Шафарик писао у чланку 1829. године? Шафарикову збирку је преузео Народни музеј у Прагу, где се Служaбники данас налази. Овај, шести по реду примерак, димензија 215 x 159 мм, повезан је у XVI веку дрвеним плочицама обложеним кожом са отисцима. Он је потпун, недостају само празни листови. На почетку тома додата су два листа са текстом „Акатистъ прѣЧСте Стомв Николе“. На полеђини књиге је налепница „Liturgiae seu Služebnik Venet. 1527“, а на полеђини предње корице екслибрис „Museum Regni Bohemiae“. О пореклу сведочи печат „Knihovna Šafarikova“.