КЊИГЕ БРАЋЕ ЉУБАВИЋА – ИЗВОРИ И ИСТОРИОГРАФИЈА – ЕВГЕНИЈ Љ. НЕМИРОВСКИ

Током рада на каталогизацији у Пловдивској народној библиотеци 1910. године, бугарски библиограф Бењо Цонев (1863— 1926) завео је и осамнаести по реду Служaбник. Књига се и данас налази у библиотеци. На крају јој је додато 46 л. рукописног текста. Историчар Петар Шеровић (1887—1926) је 1920. године пронашао стари штампани Служaбник у цркви Ризе Пресвете Богородице у Бијелој (залив Бока Которска у Црној Гори) који није успео да атрибуира, јер књига није имала ни почетак ни крај. То је пошло за руком историчару уметности, Дејану Медаковићу, који је 1953. године боравио у овој цркви; испоставило се да је у питању фрагмент издања Божидара Горажданина. Када је 1989. и 1992. године аутор овог чланка посетио цркву у Бијелој и Градску библиотеку Херцег Новог, где су на рестаурацију донете књиге из поменуте цркве, није успео да пронађе овај, деветнаести по реду, примерак.

У цркви Свете Тројице у селу Кути (недалеко од залива Бока Которска у Црној Гори) 1924. године свештеник Саво Накићеновић је пронашао 60 листова старог штампаног Служабника и прогласио га издањем Божидара Вуковића. Он у опису наводи да је у шарама на првом листу насликана Света Тројица. Међутим, таква вињeтa се може видети у Служaбнику Божидара Горажданина, што је аутор овог чланка 1992. године и потврдио када је видео књигу у библиотеци Херцег Новог где је била на рестаурацији. Она садржи листове 5-12, 21-40, 42-58, 61–66, 77–80, 82–92. Књига је повезана дрвеним плочицама обложеним кожом на којој је утиснут крст са постољем. На једном од листова је запис „Ciя книга Стефана Поповића ђакона доброга“. Ово је двадесети примерак.

У приказу збирке рукописа и старих штампаних књига Државног историјског музеја у Москви Марфе Вјачеславовне Шчепкине и Татјане Николајевне Протасјеве поменуто је да у фонду „Собрание Меньших“ постоји „Лейтургиарон“ из 1527. године. Провером смо установили да је реч о Служaбнику Божидара Горажданина и да у овом фонду има још два примерка тог прилично ретког издања. Први примерак (сигнатура Меньш. 777) је у старом повезу — дрвене плочице обложене кожом са слепим отисцима, димензија 197 x 142 мм. Он је скоро потпун, недостају само празни листови и два залепљена — први и последњи. Историјски музеј је књигу набавио посредством московског антиквара Афанасија Астапова. Тај примерак ће имати број двадесет и један.

Други примерак (сигнатура Меньш. 1426), а код нас двадесет и други, био је део приватне збирке московског колекционара Петра Ивановича Шчукина (1853 – 1912), који је 1905. године поклонио своју библиотеку Историјском музеју. Примерак је први описао аутор овог чланка 1968. Други примерак (сигнатура Меньш. 1426), а код нас двадесет и други, био је део приватне године. Димензије књиге су 185 x 139 мм и садржи листове 5—97. На почетак тома додато је 6 листова рукописног текста. На крају, После 97-ог листа, листови 199—216, 241-245 су део Требника који је штампао Божидар Вуковић око 1540. године, а листови 257–280 део венецијанског Требника из 1570. године. У књизи има и неколико млађих записа. На петом листу са рукописним текстом налазимо: „Ciя глаголема книга мне священноиерея Јвана Поповића… Писано 1816“. То значи да је почетком XIX века примерак још био у Србији. Почетком XX века он се нашао у Русији, о чему сведочи признаница Јована Максимова нађена у књизи: „Примио новац за књигу Служaбник, сто рубаља. Москва, 15 окт(обар) 1903. године“.

Приликом описа словенске колекције ћирилских старих штампаних књига Народне библиотеке „Св. Кирило и Методије“ у Софији, Божидар Рајков (1939 – 1995) помиње и примерак Служабника Божидара Горажданина, чија је сигнатура РЦ 519.2. Књига садржи листове 2–20, 22–27, 29–102. На крају је увезан рукопис Новог завета од 119 листова писан српском редакцијом из XVI века. На полеђини једног листа овог рукописа налази се белешка: „Азь ереи Стоань попови се въ лѣ(т) зо иҫг (7893] м(ц) юнъ“. Година 7893. од постања је 2385. година од Христовог рођења. Очито је дошло до грешке у рачунању или у писању. Највероватније је белешка настала 7293. године, односно 1785. године од Рођења Христовог. Ово је двадесет трећи примерак.

Године 1973. сазнајемо за два непотпуна примерка Служaбника које је набавила Народна библиотека Србије после Другог светског рата. Први је фрагмент увезан у Служaбник Божидара Вуковића издат у Венецији 1519. године (сигнатура и 36). То је двадесет четврти примерак и он садржи листове 6—19, 21–27 и 29–41. Други примерак, двадесет пети по реду, чија је сигнатура и 66, садржи листове 21-43, 45-63, 67–99. Димензије књижног блока су 180 x 127 мм и он је у новије време повезан дрвеним плочицама обложеним кожом. На предњој корици је маркица „Народна библиотека у Београду бр. И 66“.

Двадесет шести примерак Служaбника Божидара Горажданина пронашао је Радоман Станковић 1981. године у манастиру Пећке патријаршије. Тај примерак је донесен у Београд на рестаурацију и данас је у Народној библиотеци. Књига садржи листове 2-8, 13–38, 41, 43-59, 61–100. На крају је додато 38 листова рукописног текста. Примерак је био у веома лошем стању када га је аутор овог чланка видео. Од његовог повеза сачувана је само предња корица. На првом рукописном листу налази се белешка: „Да се зна како блсвени… к3пи книг8 летвръгию… за двкатъ и приложи 8 цръкВ8 маков8 за свою дшы бъ да га прости… вь летъ просто усів (7212=1704)“. На листове З и 69 утиснут је печат: „Управа Ставропигијалне лавре св. Пећке патриаршије Пећ“.