КЊИГЕ БРАЋЕ ЉУБАВИЋА – ИЗВОРИ И ИСТОРИОГРАФИЈА – ЕВГЕНИЈ Љ. НЕМИРОВСКИ

Погодин 21. августа (2. септембра) 1847. године пише Шафарику о својим приновљеним књигама: „Наишао сам на прелеп Псалтир с последовањем без последњег листа, који се завршава речима: (…) И сiа правила обрѣтохь лоубиміци въ стои горе афонсцей, в монастири Хиландара… Зде вь книзе сей Ф стем посте великіе и стые мце и ха рождь“. Шафарик је препознао ово издање, на маргинама Погодиновог писма је забележио „Gora zde 1529“ и 25. септембра 1847. године писао Погодину: „Ihr schoner Psalter ist von Gorazdje in Bosnia 1529 und hat folgende Schlussformel“, у преводу „Ваш прелепи Псалтир штампан је у Горажду у Босни 1529. године и садржи следеће податке о издању: „Почеше се сiе стие книги, глемie yалтирь, повѣлениемь моим стьрцемь и родителемь Божидаромь Горажданином. Троудише се о сѣмь Смерѣніи мних свешенникь беодорь при храмоу стаго великомчника Георгіа на рѣце Дрине. И сьврьши се от битia вь лѣто [7029], а от рождьства Хва тисоуша (529]“. „Also nach der Aera, welche nur 5500 bis Christi Geburt zahlte“ («Дакле, према раздобљу које траје скоро 5500 година до Рођења Христовог“ Надаље се Шафарик ослања на Петрановићев чланак из магазина „Любитель просвѣщения“: „das Buch beschrieben und der Epilog nicht ganz Correct abgеdruckt ist“ («књига је описана и крај поговора није сасвим тачно прештампан“). „Dieses Psalter, – завршава Шафарик своје излагање – der grössten typograph Seltenheiten“ («Овај Псалтир је изузетна типографска реткост“).

Погодинов примерак горажданског Псалтира с последовањем се налази у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Димензије књиге су 188 x 140 мм, а сачувани су листови 9–235, 237— 303, 305—350. У књизи је запис „Писа се в лѣто zаг (7203=1695) мца февр ка [21] день“. Као што видимо, нема података о томе ко је написао овај запис и где. У овом примерку постоје и записи из знатно познијег периода који нам дају додатне податке: „… аугад [1764] да се зна како даде гаднъ попъ Стефанъ Костић ис Картолахъ … книгoу глаголему фалтиръ московски … дадѣ попу Николи Аврамовићу на Гербеса да га шираве пае исти … и узехъ ову за неволу ему ону мою недадоше двуми даше да се послужимъ за неко време ону книгу дле я Имамъ искатъ и када ко буде од мое куће… мою робу“; „Ciя книга попа Степана Костића ис Картолахъ глаголема фалтиръ агаа [1769] мца декемвриа ки [28] данъ“. У Костићевој породици је од давнина постојала традиција сакупљања књига о чему сведочи запис на једном старом штампаном издању из библиотеке манастира Савина у Црној Гори: „У монастирь Взлѣво (Дзлѣво] арпд (1784] мѣсеца септенбра вi [12] дань іеромонахъ Стефанъ Валѣвац продадохъ ов8 книга Соборникъ поп8 Николі Костићъ 8 Кертоле, за талиера принципове 3 [7]. Можда је Никола коме је припадао гораждански Псалтир био син Стефана Костића? Име библиофила и књиговесца попа Николе Аврамовића „8 Требесинъ“ срећемо 1723. године на његовим преписима писама патријарха Арсенија Црнојевића. Затим, 1725. године када је повезао свој примерак венецијанског штампаног Триода посног из 1561. године, који је чуван у Народној библиотеци Србије све до судбоносног априлског дана 1941. године када је њена изузетна збирка страдала у пожару за време бомбардовања Београда. И најзад, 1786. године појављује се „книга тестамента … презвитера Николая Аврамовића … из Требесина“ која је касније доспела у Берлинску краљевску библиотеку.