ЛИТУРГИЈСКЕ ОСОБЕНОСТИ КЊИГА ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ – ПРИБИСЛАВ СИМИЋ

У Псалтиру с последовањем Грујићеве збирке, на изгубљеном првом и аверсу другог листа, налазили су се предговор и излагање о састављању псалтира; текст је сачуван у цетињском издању. На листу 1а налази се завршни део предговора који је идентичан одговарајућем тексту Цетињског псалтира. Даље следе: Прѣдисловіе вь начало Усалмомь св. Василија Великог (л. 1а-46); Покѣсть о уллуохь(!) Јевсевија Архиепископа (л. 46-5а); о томжде св. Јована Златоуста (л. 46–5а); Тогожде с(вет(а)го Іоанна злат(ooy)стаго, ом(о)л(и)твѣ. (л. 56–66). Листови 66-127а садрже, после кратког објашњења, зашто се псалми називају Давиду, а не Давидови или Давидов, ако је у питању само један, кратке уводне молитве, покајне тропаре, нешто дужу молитву непознатог аутора и свих 150 псалама. Псалми у заглављу носе име аутора. Далеко највећи број саставио је цар Давид, а већина има назначен и садржај; сви су нумерисани и изложени по редним бројевима. Подела псалама у Горажданском псалтиру има знакова рудиментарности. Редовно је обележавана само подела на славе, а бројеви катизми означавани су скоро неприметно и зато су њихови бројеви означени каснијом руком на горњој маргини, и то почев од четврте. Између катизми нису додавани никакви тропари ни молитве.

Пѣснь Моїceока вы ноходѣ (л. 1276)  У наставку псалама (л. 1276—138а) налазе се библијске песме Старог завета, које су Јевреји певали на својим богослужењима; њима је додата, као девета, песма Пресвете Богородице и пророка Захарије, према Јеванђељу по Луки (1, 46-56; 1, 68–79). Прва је песма благодарности коју су певали Мојсије и синови Израиљеви после проласка кроз Црвено море (Исх. 15, 1—19). Друга је песма укора којом Мојсије прориче неблагодарним синовима Израиљевим казну Божију што су заборавили закон Божији (Пон, зак. 32, 1–43). Због свог покајног карактера ова песма пева се само уторником у време Великог поста; налази се и у Пентикостару или Цветном триоду, али није покајног карактера. Зато су у минејима песме канона обележене бројевима 1, 3, 4, 5, 6, 7, 8 и 9. Трећа је химна пророчице Ане, матере пророка Самуила (І цар. 2, 1-10). Четврта је молитва пророка Авакума (Авак. 3, 1–13). Пета је молитва пророка Исаије (Иса. 26, 9–10). Шеста је молитва пророка Јоне у утроби кита (Јона 2, 3-10). Седла и осма је химна тројице младића у ужареној пећи (Дан. 3, 26-56; 57-53). Девета је хвала Пресвете Богоридице после Благовести (Лк. 1, 46–55) и првосвештеника Захарије (Лк. 1, 68–79) после рођења Јована Претече.

Негде од половине сваке песме на бочним маргинама налазе се бројеви 14, 12, 10, 8, 6 и 4, који обухватају обично два стиха песме. Њихово је значење да се после прочитаног, бројем означеног стиха чита или пева одговарајући тропар канона, слично певању стихира на „Господи воззвах“ на вечерњу. По узору на поменуте библијске песме настао је низ од 9, односно 8 песама канона који се певају на сваком јутрењу, како празничном тако и свакодневном. Сам назив канон овде има химнографски и литургички карактер, а не црквеноправни, с којим не стоји ни у каквој вези. Да ли ће се тропари канона почети да певају од 14. или неког нижег броја песме канона зависи од величине и значаја службе у минеју; што је већи празник пева се или чита више тропара канона.

Ова стара пракса читања или певања библијских песама и узглашавања означених стихова и певања тропара из минеја задржала се до данас на Св. Гори и у Руској цркви за време Великог поста. У току године, ван Великог поста, уместо ових библијских стихова припеви тропарима канона узимају се зависно од свеца или дана, на при мер на недељном јутрењу: Слава Госӣоде Васкрсењу Твоме; Бозородици: Пресвеша Бозородице сиаси нас; св. Георіију: Свеши великомучениче Георіије моли Боја за нас. На велике празнике и недељом прве тропаре сваке песме канона, назване у сваком канону ирмос, певали су заједно хорови леве и десне певнице, силазили су на средину солеје, и по том силажењу наниже названи су катавасија (од kaiapaivo).