ЛИТУРГИЈСКЕ ОСОБЕНОСТИ КЊИГА ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ – ПРИБИСЛАВ СИМИЋ

Даље долази напомена да неки другачије чине, односно да ђакон сам ставља дискос на свету трапезу, а молитвено обраћање свештеника ђакону исто је као и данас. После узглашавања: Бл(а)годарник господ)а, којим речима заправо почиње канон Евхаристије, народ одговара: достойно н праведно (л. 245), као и данас код Грка; продужетак єсть поклCHATHCA (T)Цoү н с(ы)ноү н с(BA)тодоү д(oү)хоу, трон)цѣ ЄДНносоушнѣй нердZдѣльнѣй, додат је у Русији, узет је из чина крштења, после егзорцизама, читања Вјерују и сједињења са Христом, да би свештеник имао времена да прочита прву молитву канона (Preafаtіо ). Из Русије је пренет и у наше служaбнике. Сада се код нас појављује обрнута пракса; скраћивање одговора народа на прве две речи, да би свештеник могао да молитву прочита наглас. У молитву епиклезе (призивања Св. Духа) није додат тропар трећег часа: Господе, који си утрећи час апостолима својим ниспослао Пресветог Духа свог, Њега, Благи, не одузми од нас, но обнови нас, који Ти се молимо. Овај тропар је постојао у неким грчким рукописима XIII и XIV века, и у венецијанском издању Евхологиона, али је у каснијим издањима изостављен због прекидања континуитета молитве призивања, што се нарочито осећа у Литургији св. Василија Великог. У словенске литургије уведен је у XVI веку, да би се јаче нагласио моменат претварања дарова у Тело и Крв Христову у православној литургији, насупрот латинском веровању да се то догађа у време када њихов свештеник изговара Христове речи: „Примите једите … и Пијте из ње сви ..“ чинећи над њима знак крста. Из руских служaбника овај тропар је касније унет и у наше литургије.

После благосиљања дарова свештеник се моли за архиепскопа (л. 24а). Испод текста ходатаjствене молитве (Intercessio) на доњој маргини је одштампано: поменіи господи раба своего божидара (л. 285), а на следећем листу: Помени господ) и рака скоєго гоүра. При наливању топле воде у путир само свештеник говори: Топлота д(оу)ха с(ве)т(а)го (л. 22б). Међу молитвама пред причешће нема молитве: Вє1єрн твоєА таннЪА … Такође, нема молитава при стављању частица са дискоса у путир: оне су касније унете из грчких ЈератиКона. У завршној молитви свештеник моли да Бог мир да царевима нашим (л. 36б). Бакон после употребљавања св. дарова умива руке и лице и крај усана својих, што на крају, после дељења анафоре, чини и свештеник, и Потом скидају одежде (л. 376).