ЛИТУРГИЈСКЕ ОСОБЕНОСТИ КЊИГА ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ – ПРИБИСЛАВ СИМИЋ

При проучавању структуре и развоја појединих црквених књига потребно је претходно упознати њихов савремени састав као завршно достигнути ниво развоја, па идући уназад утврђивати фазе развоја и структуралне промене. Претпоставља се да је истраживачу добро познато семантичко значење назива књиге, што се иначе не подразумева само по себи, пошто се често мењају изворно грчки називи и наши чисто словенски. У супротном се догађа да једну стару књигу једни називају, на пример, Молитвеник, а други Требник, премда су оне по садржају потпуно различите. Ради бољег упознавања бројних, најчешће обимних богослужбених књига, потребно је знати не само семантичко значење назива, већ исто тако и садржај који није увек у свему исти, што истраживаче доводи у забуну. Притом, треба још имати у виду да називи и садржај неких књига нису исти у грчким и словенским црквама. На Псалтир за богослужбену употребу у новије време штампа се у две књиге са два доста различита садржаја. Псалтир већег обима и богатијег садржаја зове се Псалтир с последовањем, а у пракси још и Велики псалтир, или Следовни псалтир, а други се једноставно зове Псалтир, и за разлику од Великог још се зове и Мали псалтир, или келејни (ћелијски), подешен тако да га монаси могу употребљавати у својим келијама, а мирјани у домовима; употребљава се и у цркви.

Псалтир с последовањем, или Велики следовни псалтир, поред псалама подељених на катизме и „славе“, садржи још и три посебне целине: 1. Часослoв у којем се налазе: полуноћница васкрсна, суботна и недељна; јутрење, часови са међучасовима, изобразитељна и чин подизања панагије; вечерње и благосиљање вечере, и повечерје велико и мало. 2. Изабрани тропари и кондаци из свих богослужбених књига који се певају у дане празника за које су и написани; ту се налазе кондаци и тропари из месечних минеја, из Посног и Цветног триода, а за први дан Васкрса цела служба; тропари и кондаци Октоиха: васкрсни, отпуститељни с богородичнима, ипакији и кондаци свих осам гласова; васкрсни ипакоји се певају целе Године после „непорочних“. Потом долазе: дневни богородични отпуститељни, названи и „богородични од мањих“, свих осам гласова који се певају целе године на вечерњу после тропара и на јутрењу; отпуститељни тропари целе седмице на повечерју, исти свих осам гласова. А из општег минеја унети су тропари и кондаци светим према „ликовима, тј. чиновима, групама. 3. Псалтир с последовањем садржи и сва молитвословља која се читају пре приступања св. тајни Причешћа.

На крају псалтира штампа се „Правило за оне који се припремају да служе и да се причесте св. божанственим тајнама Тела и Крви Господа нашега Исуса Христа“. Молитвословља на која указује Правило и која се штампају у Великом псалтиру су следећа: Акатист Исусу сладчајшему, Последовање акатиста Богородици; Параклис или канон молебни Пресветој Богородици који се пева у свакој жалости душевној; Канон молебни Анђелу хранитељу; Последовање св. Причешћа које се углавном састоји из Умилитељног канона другог гласа, из Молитава пред причешћем и молитава после причешћа; дневне службе из Октоиха за све дане седмице; молитве јутарње: молитва против скрнављења када се некоме догоди у сну по дејству ђавола и молитве пред спавање. Све ове молитве и канони, заједно с Правилом пред причешће, у Русији се штампају и као посебна књига названа „Правилник“. У прилогу псалтира налазе се: Слова св. Кирила на исход душе иодругом доласку Христовом, Пасхалија и Луник.