ЛИТУРГИЈСКЕ ОСОБЕНОСТИ КЊИГА ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ – ПРИБИСЛАВ СИМИЋ

Мали псалтир је првенствено намењен мирјанима за употребу у дому и монасима у њиховим келијама. У њему се штампају поједини делови којих нема у Великом псалтиру, на пример: Глава „Од старчества о келијском правилу и о молитви коју је Анђео Господњи предао великом Пахомију“, у ствари то је правило о распоређивању времена за спавање, бдење, ради молитву. Ту се налази и чин (правило) како треба појединац да пева 12 псалама, које су певали преподобни оци пустињаци у току дана и ноћи, а о којима се говори у књигама отaчaским, у житијима и у мучењима многих светих. Нека молитвословља у Малом псалтиру су другачије распоређена него у Великом.

У Малом псалтиру испреди иза сваке катизме налази се: Трисвето и покајне молитве, а садржи и правило како треба певати и читати молитве „сагласно Уставу св. отаца, преданоме свима који желе да певају Псалтир, монасима који живе у тиховању и свима богобојажљивим хришћанима“; у Великом псалтиру ове молитве су штампане одвојено од катизми. И у Малом и у Великом псалтиру штампане су песме Св. писма које се читају или певају на јутрењу испред песама канона. Разлика је што се оне у Великом псалтиру налазе у поретку јутрења, којег нема у Малом псалтиру. У оба псалтира налазе се полијелејни псалми (134, 135), величанија и изабрани псалми, што се све пева на јутрењу Господњих празника и у дане великих светих. У Великом псалтиру између тих псалама налази се 17. катизма, подељена у три статије, и спојена је с тропарима „Похвалама“ које се певају на јутрењу Велике суботе (у градској пракси на Велики петак пред поноћ), и ње нема у Малом псалтиру.

Наведени садржаји обе врсте псалтира показују да се у разним издањима не налазе увек једна те иста последовања. У новијем руском издању Малог псалтира, који је и код насу широј употреби, састав је другачији. Испред и иза 150 псалама налазе се и неки други додаци. На почетку је Символ или исповедање вере св. Атнасија Великог, Кратко изложење о вери и питања и одговори о богословљу од Анастасија Антиохијског и Кирила Александријског; Изложење о вери св. Максима; Поука како православни хришћанин, по учењу св. Апостола и св. Отаца, треба да слаже прсте ради чињења знака крста (налази се и на почетку Часослова). Ових додатака нема у грчким псалтирима; уведени су у руској редакцији, где је Мали псалтир састављен као књига за поуку о вери. На крају се налази Правило како се чита псалтир у току године. Понекад се као додатак штампа Последовање на исход душе из тела, затим Индиктион, Зpјачаја пасхалија и Луник. У сваком случају треба имати у виду да структура псалтира може бити различита не само урукописном наслеђу него и у штампаним издањима.

Промене садржаја нису својствене само псалтирима, њих има и у другим богослужбеним књигама и појављивале су се и после првих штампаних издања. То је у ствари наставак вишевековне праксе Православне цркве и одржавања локалних, посебно манастирских пракси. Са тих разлога сваки примерак неке богослужбене књиге, ако није баш исто издање, представља својеврсни уникат и мора се проучавати колационирањем са ранијим и каснијим примерцима, како би се уочиле његове специфичности. Иначе, најстарији штампани рускословенски псалтир је краковски из 1491. године, намењен Малорусима у Румунији (тада су они користили словенске књиге), а одмах после овог издања долази наш српскословенски Псалтир с последовањем, штампан на Цетињу 1495, а трећи је, колико нам је познато, овај гораждански. У новије време митрополит београдски Михаило штампао је 1861. године псалтир у београдској државној штампарији.