Пет вијекова српске књиге у Венецији

02.08.2019.

Сеобе су Србе крајем 15. вијека довеле и до Венеције, гдје су између 1518. и 1824. године издавали и штампали своје књиге, а пола миленијума од објављивања првог наслова на нашем језику у млетачкој престоници обиљежава се изложбом у Народној библиотеци Србије.

Аутор изузетне поставке „Венецијански издавачи српских књига“ је Владимир Анђелковић, а представљени су бројни предмети, књиге, документи који свједоче о богатој историји Срба у Венецији, и то на стотину принтова. Прве објављене књиге српских издавача биле су „Службеник“ Теодора и Ђурађа Љубавића, започет на данашњи дан 1519. године и „Службеник“ Божидара Вуковића на 240 листова средњег формата, чије је штампање завршено 7. јула 1519. године.

Богослужбене књиге на српском језику објављивали су власници штампарија и издавачких кућа Божидар и Вићенцо Вуковић, који су радили од 1519. до 1561, Стефан Мариновић који је издавао књиге 1861, Јаков од Камене Реке1 865, Которанин Јеролим Загуровић 1569. и 1570, Јаков од Крајкова 1572, и Млечани Антонио Рампацето, 1597. и Бартоло и Марко Ђинами, који је радио све до 1638. године.

Послије парекида од скоро једног вијека, српске књиге су потом објављиване у Риму или по влашким манастирима у Венецији. Димитрије Теодосије издавао их је од 1761, а наслиједио га је синовац Пане Теодосије 1824. Он је објавио прве књиге Захарија Стефановића Орфелина, Доситеја Обрадовића, Павла Соларића.

У Венецији су се снабдијевали издавачи који су књиге штампали у Србији. Ту су штампарске пресе, хартију и сав потребни материјал за издавање књига куповали Ђурађ Црнојевић, Божидар Горажданин, Стефан од Скадра, игумани манастира Милешева и Грачаница, као и Трајан Гундулић за Дмитровићеву штампарију у Београду.

Занат је у Венецији изучио и чувени штампар Макарије, а поред њега и јеромонах Пахомије, јерођакон Мојсије и милешевски монаси Теодосије и Генадиј. Ту се специјализовао и дечански монах Сава, штампар, уредник и аутор првог буквара објављеног код Рампацета. Монаси Теодор, Ђурађ и Димитрије Љубавић су у првој половини 16. вијека то стечено знање искористили за формирање издавачких центара у Милешеви, Грачаници, Горажду, Мркшиној цркви.