Графичари – 2. сабор

Зоран Тодовић (1958, Горњи Милановац)

Редовни професор на Академији уметности Универ- зитета у Новом Саду. Дипломирао је на Факултету примењених уметности, а магистрирао на Факулте- ту ликовних уметности Универзитета уметности у Београду. Добитник је многих награда и признања (Политикина награда, Гран при Варна, Велики пе- чат Графичког колектива, Награда београдског „Октобарског салона“, Polock-Krasner Foundation Grant-a …). У досадашњем раду изражавао се кроз цртеж, графику, сликарство, инсталације, скулптуру. Самостално експериментише са мултимедијалним, амбијенталним и интерактивним изложбама и пројектима, а поред самосталног сарађује са колегиницом Ваном Урошевић, са којом ради и заједнички излаже. Уметника доживљавамо кроз начин његовог појављивања. У Зорановом случају, карактеристична је увек присутна потреба да истражује начине изра- жавања различите стваралачке личности, у одабраним радовима трансценденталне атмосфере.

Љиљана Стојановић (1955, Љубљана)

Дипломирала је на Факултету примењених уметности, Универзитета у Београду, на Одсеку графике. Постдипломске студије је завршила на Факултету ликовних уметности, Одсек графике. Члан је уметничких удружења од националног значаја, УЛУС-а и УЛУПУДС-а, где је стекла звање истакнутог уметника. Добитница је бројних награда у области графике, од Награде Кабинета графике ЈАЗУ на 12. изложби југо-
словенске графике у Загребу, преко откупне награде за графику на 1. бијеналу Милена Павловић Барили у Пожаревцу, затим Награда за графику на 37. Октобарском салону у Београду, и осталих, до награде Велики Печат на Мајској изложби графике београдског круга, галерија УЛУС у Београду. Њени радови део су више интернационалних институционалних и ванинституционалних збирки. Врло активну излагачку праксу са преко 50 групних и преко 30 самосталних изложби у земљи и иностранству прати посвећен и сведен рад. Било да се бави линијом или бојом композиција је ослобођена од вишка и усмерена на суштински међуоднос простора, форми и колорита у чему се огледа њена сопствена естетска потка, у потпуности присутна и у два рада којима се представља на овом сабору.

Бојан Бикић (1977, Београд)

Дипломирао је и магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду, Одсек графика. Члан је уметничких удружења од националног значаја УЛУС-а и УЛУПУДС-а и један је од оснивача групе „Liht Blau“.
Покретач је часописа „Ауторски отисак“ који негује класичну графику, чији је главни и одговорини уредник. Добитник је неколико награда (почасна диплома за изведени екслибрис на изложби Хлеб, у организацији Балканкулт-а у сарадњи са Екслибрис друштвом Београда; The honorary prize of The Master Cup International Cartoon and Illustration Biennnial, Beijing, China; годишња награда УЛУПУДС-а). Излагао је самостално у земљи и учествовао на групним изложбама у земљи и иностранству. У Бојановом раду огледа се присуство носталгије за временом које је прошло и са собом однело атмосферу коју задржавајући у свом графичком изразу, чува унутар уметности, што даје специфичну личну ноту графичкој композицији, присутну и у два рада којима се представља на овом сабору.

Вида Стефановић (1973, Београд)

Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности, Универзитета у Београду. Члан је уметничког удружења од националног значаја УЛУПУДС-а и једна од оснивача групе „Liht Blau“, заједно са
Бојаном Бикићем. Од студијских дана активно излаже на неколико групних изложби, а активна излагачка пракса се наставила и даље. До сада је имала седам самосталних иложби у земљи и учествовала у преко 20 групних интернационалних изложби. Добитница је неколико признања и награда (од Honorable Mention, Niagara Exlibris, Онтарио у Канади; преко Треће награде ликовног салона младих, галерија Сопоћанска виђења у Новом Пазару; затим, Друга награда за графику на међународној изложби у Минску, Белорусија; откупна награда Народног музеја у Пекингу, Кина; и других). На Четвртом бијеналу у Пекингу представљала је Србију на церемонији отварања изложбе. Видљива карактеристика Видиног рада потиче из сликарске ведрине и топлине истраживања сопственог израза у промишљањима о антиподима који прате време и наслеђа. У два рада којима се представља на овом сабору преовладала је поменута сликарска ведрина и топлина.

Ненад Зељић (1964, Београд)

Студирао је графику на Факултету ликовних уметности у Београду. Данас ради као редовни професор на Академији умјетности у Бања Луци. Његов активни и посвећени приступ излагачкој пракси прате бројне националне и иностране награде (од Награде из Фонда Ђорђа Андрејевића Куна, Награде за графику на изложби у Портланду у Америци, затим Награде за графику на изложби Исер Јосиф у Плоештију; пре-
ко Judger Award, 8th Annual National Small Print Show, Creede, USA; Друге награде на Осмом Ex Yu конкурсу за графику, Галерија СКЦ; Београд; Друга награда на изложби графике Кармен Арозена у Мадриду у Шпанији (2018); Трећа награда на Бијеналу графике у Чачку (2018); Бронзана игла на Графичком бијеналу Сува игла у Ужицу, до Друге награде на Изложби Константин Велики у Нишу, и других. Препознатљива специфичност Ненадовог израза, без обзира на тематске разлике, увек се осећа. Присуство тајновите атмосфере одраз је изражајног сензибилитета и дубине мисли у процесу настајања, која једноставно увлачи у та просторна дешавања. И ова два рада којима се овде представља упућују на сферу иза видљивог, онога што је записано.

Ирена Стопић (1974, Ужице)

Дипломирала је и магистрирала графику на Академији ликовних умјетности у Требињу, Универзитет у Источном Сарајеву, после чега се задржала на Академији и посветила предавању, где стиче звање доцента. До сада је излагала једном самостално и учествовала је на више групних изложби у земљи и иностранству. Из класичних графичких техника иступила је даље и упустила се у истраживања новог поља дигиталне
графике, у којима су основе и процеси другачији. У одабраним радовима за ову изложбу који су настали као одговор на задату тему, сферу истраживања могли би наћи првенствено у међусобном односу елемената композиције који носе садржину. Апстраховање форми које се појављују као флуидни, транспарентни и нематеријали облици симболизују смисао речи, чиме се сједињују у апсолут.

Михаило Ракита (1951, Крагујевац)

Живео у Бања Луци, док данас живи и ствара у селу Бакинци које се налази у околини Бања Луке у Републици Српској. Дипломрао је на Академији ликовних умјетности у Сарајеву. Самостално излагао преко 20,
а групно преко 30 пута. Учествовао у више колонија, као и на Првом Сабору графичара „Теодор Љубавић“ у Сопотници-Новом Горажду. Члан је Умјетничких братстава манастира: Крке, Рмња, Добруна и Тавне, као и Удружења ликовних умјетника Републике Српске. Добитник је Прстена и Плакете Умјетничког братства манастира Крке, Плакете за сликарство Умјетничке галерије из Вишеграда, златне Плакете за сликарство ликовне колоније Брчко, награде Плакета Града Бањалуке за допринос и развој културе 2009. године. Осим сликарства, поље ликовног изражавања су му и графичке технике дубоке штампе. Колористичка и композициона сведеност истичу поруку о постојању временског печата као неизбрисивог трага, који тера на подсећање.

Горан Кнежевић (1973, Врбас)

Дипломирао је и магистрирао на Академији ликовних умјетности у Требињу, Универзитет у Источном Сарајеву. После Академије уметности у Новом Саду, где је био сарадник за наставу, вратио се на Требињску
Академију где и сада ради. Поред предавања активно се бави излагањем, самостално преко 20 пута у региону, а учествује и на групним изложбама у земљи и иностраству. Члан је уметничког Удружења ликовних уметника Војводине. У свом досадашњем раду и изражавању приметна је потреба да ликовним елементима истакне и приближи садржину коју обликује. Иако два рада којима се представља на овом сабору немају назив јасан су водич ка задатој теми.

Александра Божовић (1996, Никшић)

Дипломирала је на Академији ликовних умјетности у Требињу, Универзитет у Источном Сарајеву. Тренутно је на мастер студијама. Живи и ради у Никшићу. Иако је на почетку свог уметничког пута, њени радови и технички и мисаоно следе учеснике старијих генерација. На радовима којијма се представља на овом сабору, подсећа да представљачка фигурална једноставност концентрише снагу унутрашњег бића.

Драшко Караџић (1996, Никшић)

Дипломирао је на Академији ликовних умјетности у Требињу, Универзитета у Источном Сарајеву. Тренутно је на мастер студијама. Живи и ради у Никшићу. Иако је на почетку свог уметничког пута, снажни израз и техничка зрелост радова оправдано га сврставају, заједно са учесницима старијих генерација у сазив Другог сабора графичара. У оба рада којима се представља на овом сабору геометризовани делови,
тродимензионални, сваки за себе обрађен, сједињују се у фигуралну форму која је у јасно одређеним положајима, симболизујући човека који тежи целини кроз сједињење духа и материје.

Весна Стајчић (1972, Београд)

Дипломирала је на Факултету примењених уметности, Универзитет у Београду. Члан је УЛУС-а, уметничког удружења од националног значаја, у статусу слободног уметника. Излаже самостално, до сада 6 пута у земљи и региону, као и групно и интернационално. Препознатљива ликовна поетика свакодневних радости које живот пружа, у ова два рада којима се представља на овом сабору добијају другу димензију, ону која је присутна у евхаристији.