Графичари – 3. сабор

Љиљана Арсић (1998. Фоча)

Рођена у Фочи (Босна и Херцеговина), 1998. године. Уписала Академију ликовних умјетности у Требињу, смер Графика 2017. године. Тренутно апсолвент исте академије. Учествовала на неколико групних изложби у земљи и иностранству, на Интернационалном виртуелном бијеналу графике „Engravist“ Истанбул 2019; Кампус за савремену умјетност и фотографију Superexposure 2021. и 2022; Бијенале „АртиЈа“ Крагујевац 2022; и неколико ликовних колонија.

Млада графичарка Љиљана Арсић, представља један лични свет који наговештава правац њеног даљег понирања у проблематику ликовног. Она показује афинитет ка композиционој организацији и симетрији, што целини даје карактер чврстине и прегледности. Креиран је низ од елемената који се понављају а који попут бордуре истичу централно позициониран сиже. Свеукупно, у овој геометрији облика која је обогаћена лирским акцентима, уметница тражи хармонију у односима површина, тонским вредностима и наративности која је потчињена принципима композиције.

Владимир Влајић (1965. Смедеревска Паланка)

Рођен 1964. у Смедеревској Паланци. Дипломирао је 1990. у класи проф. Бошка Карановића и магистрирао 1994. у класи проф. Слободана Пејовића на ФЛУ у Београду, одсек Графика. Приредио је велики број самосталних и учествовао на бројним групним изложбама у земљи и иностранству: Белгија, Грчка, Немачка, Норвешка, Турска, Бугарска, Македонија, Хрватска, Холандија, УСА и тд. Добитник је неколико награда из области ликовних уметности, међу којима је и награда „Ђорђе Андрејевић Кун“ за графику. Професор је на Академији пословних и ликовних струковних студија у Београду (БАПУСС) од 2000. године на којој предаје предмете из области графике.

Владимир Влајић је опредељен ка традиционалним графичким вредностима. Ови радови богати симболима, резултат су његовог истраживачког духа и запитаности пред лицем стварности. Људска фигура је у средишту интересовања а осећања тегобе и запитаност човека данашњице, пред дилемама нашег времена, пренета су у опозитне односе површина и динамично конципиране релације елемената. Сложена игра потеза у којима је светло-тамно важан елемент, подиже интонацију опште атмосфере која одражава садејсто ликовног и семантичког слоја.

Бојан Бикић (1977. Београд)

Рођен 1977. у Београду. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 2002, одсек Графика, у класи проф. Жарка Смиљанића. Магистрирао је 2005. Један је од оснивача групе Liht Blau. Члан је УЛУС-а од 2003. и УЛУПУДС-а од 2013. године. Покретач, главни и одговорни уредник је Ауторског отиска, часописа за неговање класичне графике. Приредио је пет самосталних изложби и учествовао на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Добитник награда: 2014. Годишња награда УЛУПУДС-а; 2008. The honorary prize of The Master Cup International Cartoon and Illustration Biennnial, Beijing, Кина; 2007. Почасна диплома за изведни екслибрис на изложби Хлеб, Балканкулт у сарадњи са Екслибрис друштвом Београд; 2001. Награда за најбоље изведени мозаик у школској 2000/01. години, ФЛУ, Београд.

Читљиви фигурацијски призори Бојана Бикића плене једноставноставним ликовним језиком. Бритким потезом гради се радња дела које је својеврсна интерпретација записа Вука Караџића о деспоту Стефану Лазаревићу. Он своју естетику заснива на складу линија и поједностављених форми који чине иманентну снагу његовог дела. У служби идеје, визуелна радња је употпуњена исписаним текстом, који попут наратора посматрача уводи у фабулу у којој су основни иконографски елементи линија и црно-бели однос који манифестује све чари ликовног доживљаја.

Милан Крајновић (1968. Госпић)

Рођен 1968. у Госпићу. Основне и постдипломске студије завршио на графичком смеру Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци (2006. и 2010). Запослен на Академији умјетности у Бањој Луци у звању ванредни професор. Излагао на преко 180 жирираних колективних изложби у земљи и иностранству. Приредио тринаест самосталних изложби и учествовао на бројним групним. Награде (избор): 2015. Друга награда на 59. Октобарском салону, Народни Музеј, Шабац, Србија; 2016. Признање: Obras destacadаs на 2º BIENAL INTERNACIONAL DE MINIPRINT LAGUNA PAIVA, Santa Fe, Argentina; 2017. Друга награда на IV Kazan International printmaking biennale „Rider“, Казањ, Русија; 2018. Honorary prize,
9th International Graphic Triennial, Битола, Македонија; 2020. Трећа награда на Biennale di Grafica Contemporanea, Premio Diego Donati VI Edizione, Перуђа, Италија; 2022. Похвала жирија на 5. Међународном бијеналу графике, Чачак, Србија; 2022. Прва награда на 9. међународној изложби малог формата под називом „Импресије“, УНУНС, Нови Сад, Србија; 2023. Certificate Of Artistic Achievement, Luxembourg Art Prize 2020, Luxembourg.

Визуелни језик Милана Крајновића утемељен је на минуциозном третману композиционе равни која је у дијалектичкој релацији са сведеним ликовним говором. Потпуна синтеза свих композиционих елемената твори јединство целине која пулсира ритмом, равнотежом, миром и динамиком. Све су то компоненте којима аутор гради контемплативне записе са
мање или више читљивим асоцијативним појавностима. Њихова присутност има улогу да реферира на полазну датост као сензације које уметника уводе у лавиринт ликовних игроказа.

Бојан Оташевић (1973. Крагујевац)

Рођен у Крагујевцу 1973. године. Дипломирао графику на ФЛУ у Београду 1998, магистрирао 2001, докторирао 2014. под менторством редовног проф. Биљане Вуковић. Члан УЛУС-а од 2000. године. Редовни професор на Филолошко – уметничком факултету у Крагујевцу на oдсеку за Примењену и ликовну уметност. До сада остварио преко педесет самосталних изложби цртежа, слика и графика, и неколико стотина групних излагања у земљи и иностранству. Награде: 1997. III награда на изложби Портрет кроз време, Галерија НУБС, Београд; Награда за графику Петар Лубарда, ФЛУ Београд; 1998. Награда за графику Ђорђе Анрејевић Кун, ФЛУ Београд; Награда за студента генерације ’98. ФЛУ Београд; 2000. Награда за графику на Другом бијеналу ликовне и примењене уметности, Смедерево; 2001. Плакета Миливој Николајевић, за најбољег аутора на 30. Ликовној колонији Борковац, Рума; 2002. Златна игла, Пролећна изложба УЛУС-а, УП „Цвијета Зузорић“, Београд; Откупна награда Министарства културе, Мала графика ГГК, Београд; 2003. Награда УЛУ Крагујевца на годишњој изложби; Награда Учитељског факултета на VI бијеналу Суве игле, Ужице; 2006., и још велики број домаћих и иностраних награда.

У досадашњем стваралаштву Бојана Оташевића монументална мушка фигура се наметнула као централна тема, што с годинама повећава знатижељу везану за њега. Он је извучен из најинтимнијих кутака свести али је и ехо садашњости, судбине која га је бацила на маргину живота. Усамљен и замишљен, свестан тежине времена у коме живи, приказани лик преноси једну сложену идеју урбаног живота и свеопште отуђености. Оташевић “слика” мук, тишину, прекид комуникација али и неми дијалог портретисаног мушкарца са Молитвеником.

Милена Максимовић Ковачевић (1975. Београд)

Рођена 1975.године, дипломирала 1998. и магистрирала 2001. на Графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, у класи проф. Биљане Вуковић. Члан УЛУС-а 2000. са статусом самосталног уметника од 2001. до 2022. Од 1995. излагала на 14 самосталних и на око 200 групних изложби у земљи и иностранству. На Докторским студијама на Факултету ликовних уметности у Београду. Ради као доцент на Академији класичног сликарства у Београду. Награде: 2015. Награда James H. Pinto на 16. Међународном бијеналу портрета, Тузла (БиХ); 2013. Велики печат, Мајска изложба, Галерија Графички колектив, Београд; 2010. Откупна награда Министарства културе, Мала графика ГК, Београд; 2009. I награда на III ЕXYУ конкурсу за графику, Галерија СКЦ, Београд; 2007. Откупна награда, 49. октобарска изложба, Уметничка галерија Крушевац; 2003. Велика награда Октобарске изложбе 2003. Уметничка галерија Крушевац; Награда жирија на 12. бијеналу графике, Бугарска, Варна; 2001. Награда за графику, Октобарска изложба, Уметничка галерија, Крушевац; 2000. Награда на X бијеналу југословенске студентске графике, Београд; Награда ФЛУ из фонда Ђорђе Андрејевић-Кун, Београд; Награда за графику на 42. октобарској изложби, Крушевац; Златна игла на Пролећној изложби УЛУС-а, Београд.

У оквирима изграђене личне поетике, Милена Максимовић Ковачевић инкорпорира одређене садржаје (у овом случају текст из Мирослављевог јеванђеља), који доприносе извесном одуховљењу ликовног доживљаја. Сензибилно, и са наглашеном личном димензијом, она потом користи иницијале као контрафоре својих ликовних радњи, а вегетабилни и словни фризови чине композициону фабулу. Све се то стапа у промишљене и деликатне ликовне складове где поматрач подлеже утиску да понире у дубине личног и колективног универзума.

Михаило Ракита (1951. Крагујевац)

Рођен 1951. у Крагујевцу. Ликовну академију у класи проф. Милорада Ћоровића завршио у Сарајеву 1978. године. Студијски боравио у Белгији 1985. и 1986. године. Члан је умјетничких братстава манастира Крке, Рмња, Добруна и Тавне и Удружења ликовних умјетника Републике Српске. Учествовао је у раду бројних ликовних колонија. На заједничким изложбама у земљи и иностранству излагао преко тридесет пута. Самостално излагао у Ријеци, Нишу, Бањалуци, Београду, Крагујевцу и тд.

Полазећи од унутрашњих сензација, Михаило Ракита је изградио оригиналан уметнички израз у извесној мери близак апстракцији. Преплитањем орнамента, текста и крста, аутор попут најфинијег филиграна исписује простор призора истанчаним колористичким вредностима. Интензивном доживљају мотива доприноси и равнотежа бојених односа који истовремено композицију чине динамичном и стаменом, док утисак племените монументалности преовладава. Све је у овим радовима хармонично и складно постављено, као природан ток композициононе радње.

Весна Стајчић (1972. Београд)

Рођена 1972. у Београду. Дипломирала 1997. на катедри Сликарство на Факултету примењених уметности у Београду. Члан УЛУС-а од 1997. године. Од 2001. има статус самосталног уметника. Живи и ствара у Београду. Приредила је седам самосталних изложби. Прву самосталну изложбу имала је 1997. у Галерији Сцена Црњански у Београду. Од тада континуирано приређује самосталне изложбе и учествује на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.

Јасна у својим тежњама, звучна у колориту и обузета извесном ведрином, Весна Стајчић открива свој ликовни свет без позе и патоса. Заинтересована за ликовну проблематику, она целину дели на неколико организационих поља где свако од њих има своју аутономију а истовремено је и нераскидиви део целине у којој је одређена хијерархија елемената. Свака
плоха има своју хроматску ноту, ликовну динамику и наративни слој, преносећи ауторкину концепцију визуелне радње, која више није чулни доживљај, већ одражава контемплативно стање као нуклеус уметничког дела.

Вида Стефановић (1973. Београд)

Рођена 1973. у Београду. Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду 1998, а 2003. завршила магистарске студије на истом факултету, у класи проф. Јована Сивачког Један је од оснивача уметничке групе Liht Blau, а уређује и часопис о савременој графици Ауторски отисак. Члан УЛУПУДС-а од 2005. Учествовала је на преко 60 колективних изложби, бијенала и тријенала у Србији, Црној Гори, Кини, Италији, Грчкој, Француској, Шпанији, Мексику, Јужној Кореји, Чешкој, Македонији… Награде: 2017. Откуп уметничког рада „Арханђел Михаило“ са изложбе „The silk road and world civilization“ Народни музеј у Пекингу, Кина; 2010. По позиву организатора бијенала у Пекингу, представљала Србију на
церемонији отварања изложбе и била гост бијенала, Четврто бијенале уметности у Пекингу, “Enviroment concern and human existence”, Пекинг, Кина; 2010. Признање за аутентичност: VIII Међународне изложбе “Жене сликари“, Мајданпек; 2008. Друга награда за графику, међународна изложба графике, Минск, Белорусија; 2007. The special prize of jury member,
Master Cup International Cartoon and Illustration Biennial, Кина; и још велики број домаћих и иностраних награда.

Графички листови Виде Стефановић нас воде у нестваран свет саткан од визија и сновиђења. Одређена снага и пластично осећање, постоје у овим фигуративним представама, које су мање или више подређене реализму у коме се тежи ка све већем сажимању облика и упрошћавању у великим масама. Њен стил се испољава у енергичном потезу различитих
модалитета и праваца који креирају штимунг дела чинећи га статично-ритмичном композиционом целином. Црни контурни потези имају улогу да појачају визуелно дејство представљеног света уобразиље.

Зоран Тодовић (1958. Горњи Милановац)

Рођен 1958. године у Горњем Милановцу. Завршио Факултет примењених уметности (1983), а магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду (1985).
Студијски боравио у Паризу 1990. године. Редовни професор Академије уметности Универзитета у Новом Саду. Добитник је више међународних и домаћих награда и признања (Grand Prix Varna, Велики печат Графичког колектива, Награда београдског Октобарског салона, Политикина награда за ликовну уметност, Златна игла УЛУС-а, Pollock-Krasner Foundation Grant..). Од 2010. године поред самосталних наступа излаже заједничке пројекте са Ваном Урошевић. Приредио је велики број самосталних и учествовао на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.

У доследној генези уметничког рукописа Зорана Тодовића, евидентна је истраживачка глад која је у рецентој продукцији резултирала геометријским ликовим казивањима. Језичка синтагма базирана је на јасно организованој композицији чврсте конструкције и кохерентном симболично-сценичном језику. Компактне хроматске површине и њихов међуоднос,
целини дају несумљиву пиктуралну привлачност, а квадратно поље у доњој зони, преноси запис неких прошлих времена, као материјализован „исечак“ прошлости што доприноси сугестивности визије.

Славко Тушевљак (1978. Ужице)

Рођен 1978. у Ужицу. Одрастао у Вишеграду где завршава основну и средњу школу. Образовање наставља на Универзитету Источно Сарајево, прво на Правном факултету а потом на Академији ликовних умјетности у Требињу одсек Сликарство (тренутно завршава трећу годину студија). Приредио пет самосталних
изложби. У периоду од 2017. до 2022. обавља функцију директора Јавне установе за културну дјелатност Градске галерије Вишеград. Организатор међународних ликовних колонија у Вишеграду у том периоду (четири колоније). Члан уметничког савјета ЈУ градске галерије Вишеград. Учесник ликовних колонија: Међународна ликовна колонија „Вишеград“ (2017, 2018, 2019, 2021); Ликовна колонија“Бели вук“ Источно Сарајево (2018, 2019, 2022).

Уметнички свет Славка Тушевљака саздан је од коресподенције симболичке и апстрактне равни. У тој корелацији настаје пластички призор, који је истовремено деликатан и визуелно ефектан. Концепцију дела одликује монументални карактер у коме се спајајау монолитне површине и ликовни лиризам. Драматика односа својствена графици манифестује се у односу маса, односно њиховој опозитној релацији као основном иконографском контрапукту. Тачна ликовна синтакса и прецизна артикулација употребљених средстава су карактеристике његових радова.