О сабору

I Сабор уметника графике „Теодор Љубавић“,  у поводу обележавања 500. годишњице оснивања Горажданске штампарије.

     У историји и култури сваког народа постоје догађаји који за сва времена утискују белег значаја, утирући путање развоју интелектуалних и образовних домета будућим генерацијама. И истовремено, обликују идентитетски код нације. У том процесу, челно место припада писму и писмености, а њих срећом, још увек не можемо замислити без присуства књиге. 

Појаву првих штампарија у српским земљама, на размеђи 15. и 16. Века, са поносом то можемо изјавити, једва да пола века дели од Гутенбергове штампарске револуције из средине 15. века. Смештане су већином при манастирима, што указује на потребу да се настави традиција дотадашњих скрипторија, али и на садржинску оријентацију књига, повезану са реалним потребама религијске праксе и духовног напретка монаштва, које је писменост и ширило. Ново умеће Срби, углавном монаси, стичу у Венецији, где се изливају слова и набављају штампарске пресе. Нажалост, пред окрутном најездом Турака српске штампарије или нестају, или се и оне и штампари пресељавају у сигурнија поднебља. 

Славни и мукотрпни пут утискивања културног знамења у историју српског народа, прешла је и Горажданска штампарија, прва која је битисала под Турцима а на тлу некадашње земље херцега Стефана Вукчића Косаче, чија титула читавој области даје име. Црква Светог Георгија у Горажду, у насељу Доња Сопотница, од 1519. до 1523. године била је дом штампарији, у којој су светлост дана угледале три, суштински битне књиге-Литургија, Псалтир и Молитвеник. Одликује их изузетна спрега читког и елегантног ћириличног писма са украсима отиснутим у дрворезу, стилски у потпуности ослоњена на српску рукописну традицију, као и складна примена црвене и црне боје. Записи на крају књига откривају личности две генерације породице Љубавић, статусно везане за манастире и цркву, почев од оснивача, оца Божидара, његових синова Ђурђа и Теодора, заслужних за објављивање ове три књиге. Припадник треће генерације Љубавића, о чему сведочи запис у књигама, које је он објавио, Божидарев унук Димитрије је штампарију преселио у Трговиште, у Румунији, и тамо наставио рад, користећи исти слог и стилски склоп слова и украса. 

Респектабилност јубилеја од пола миленијума и велики значај, који је рад Горажданске штампарије имао за културу и историју српског народа, подстакао је мудру и племениту одлуку Његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског г. Хризостома да се оснује Организациони одбор за обележавање прославе. 

Одбор је одлучио, да се уз струковно  вишеврсне културне манифестације уврсти и одржавање изложбе Првог сабора уметника графике «Теодор Љубавић», сматрајући да ће се они својим специфичним ликовним одговорима најбоље повезати са професионалним сродницима од пре пола миленијума. Позив је упућен Биљани Вуковић, редовном професору ФЛУ из Београда и вишегодишњем учеснику и сараднику графичких колонија у Републици Српској, да буде селектор групе из Републике Србије. Она се  одлучила за др. Сузану Вучковић, мр. Ивану Станковић, др. Слободана Радојковића, мр. Мају Симић и др. Владимира Милановића, укључујући и себе лично. Одбор је позвао еминентне графичаре из Републике Српске, акадeмика Миливоја Унковића, Михаила Ракиту, мр. Ирену Стопић Кнежевић, мр. Горана Кнежевића и уметницу из Новог Сада, Олгицу Стефановић. 

Сви уметници су видно подстакнути лепотом писма и графичког украса, и ништа мање, личностима и значајем овог херојског штампарског подухвата са почетка 16. века, извели по два аутентична графичка отиска, у разнородним техникама штампе. Редослед разматрања ликовног језика уметника заснивамо на хронолошком редоследу година њиховог рођења.

 

Весна Тодоровић, историчар уметности и ликовни критичар