Записи у књигама Горажданске штампарије

09.09.2019.

„Народ који нема своје књиге и своја писма, својих књигописаца и својих књигољубаца не може се назвати народом. Само написана реч остаје. Од нас ће, чедо моје, остати оно што буде записано у књизи“.
Завештање књиге и писма Стефана Немање

Навршила се 500-та година горажданског Служабника, штампаног у штампарији Божидара Љубавића – Горажданина, при храму Св.Ђорђа у Доњој Сопотници 1519. године, на српском језику и писму. О штампарији Божидара Горажданина не постоје други подаци осмим оних који се могу наћи у записима и текстовима самих штампара. Они су једини аутентични извори. Све три књиге горажданске штампарије Служабник (1519), Псалтир са последовањем (1521) и Молитвеник (1523) имају дуже или краће поговоре у којима је штампар Теодор Љубавић пропратио штампање књига напоменама упућеним читаоцима. Мада је ријеч о само три поговора каја је Теодор Љубавић писао за три књиге горажданске штампарије, може се рећи да је он аутор више текстова различитих жанрова.

Некада су његови поговори поистовјећивани са “записима”. Међутим, само завршни дијелови његових поговора могу се узети као “записи” у ужем смислу. Они се по правилу односе на “историју” књиге коју штампају и имају обавезне формуле о почетку (“почеше се сије ове књиге”) и свршетку штампања (“свршише се…”), о наручиоцу (“повеленијем”) и штампарима (“трудио се о сем…”), те обавезно датуме завршетка књиге, у разним облицима датације, и повремено ознаке мјеста штампања. Све три књиге горажданске штампарије имају у поговорима облик записа, али с примјетним разликама: Служабник из 1519, за разлику од остале двије књиге, нема назначено мјесто штампања. То је касније изазвало опречне ставове у датацији почетка рада горажданске штампарије. С друге стране, прве двије књиге имају истовјетну формулу наручиоца “повеленијем мојим старцем и родитељем Божидаром Горажданином”, док је она у трећој књизи изостављена, што је такође било повод закључку да он (Б.Г.) у то вријеме није више био међу живима. Разлика је и у томе што у прве двије књиге ови записи долазе послије дугих текстуалних цјелина поговора, који се могу узети за посебне жанрове, а у последњој долази запис сам, као завршни дио књиге послије изложеног садржаја по главама

. Према томе, кад се упореде садржаји ових записа онда се може примијетити развој формуле која се односи на мјесто штампања књига:

• У првој Служабнику/Литургији из 1519, поред прецизне датације није назначено мјесто штампања;
• У другој Псалтиру из 1521, као мјесто штампања назначен је “Храм св. Георгија на реце Дрине”;
• У Молитвенику/Требнику из 1523 године, додата је одредница “ва месте Горажде”.