Записи у књигама Горажданске штампарије

09.09.2019.

“Мољеније Ђура Љубавића ка часним презвитерима” (Служабник/Литургија 1519.)

Текст “Мољеније Ђура Љубавића часним презвитерима”, објавио је Теодор Љубавић у поговору горажданског Служабника 1519.год. Компетентни познаваоци књижевног стваралаштва сматрају да је то најзначајнији оригинални књижевни рад у цјелокупној српској књижевности тог периода. У току рада у Венецији, умро је презвитер Ђурађ (2.марта 1519.), па је започети посао морао сам да настави јеромонах Теодор. О овоме догађају оставио је Теодор упечатљиво сведочанство Мољеније у поговору Литургије: „ У животу мојем обећах се служити светим и божанственим црквама и ја окајани и недостојни раб и слуга Христов, видев у светим и божаанственим црквама наше земље умањење светих и и божаанствених књига, грехова ради наших, и одлучих се ја, окајани, на ово дело за свете и божаанствене цркве и с мојим братом калуђером Теодором, а по налогу нашег старца и родитеља Божидара Горажданина код великог архијереја Христова Саве с рпског који је у Милешеви. И бејах тада на црквеној служби ја окајани и дође одједном анђео господњи и позва ме по наредби великог цара Христа и не имадох кад све изрећи брату мојем калуђеру Теодору за окајану душу моју и за множину грехова мојих, како и говори Свето писмо, оци свети, о како се варамо окајани, млади чекајући старости, а стари не верујући у косу смрти, а она не гледа на године, но све у гроб вуче намах!

И ја све ово привремено тело хранећи, смрти се не сећајући, богатство иштући и славу, за слабошћу вапим и ја окајани преварих се уздајући се у младост, о, дивнога чуда! како животворну храну оставивши, једосмо храну смртну! Како се преварисмо, мада утврђени бејасмо божијим животом? О, беде моје, колику тугу душа тада има разлучујући се од тела, и нема тада никога да јој помогне, оци свети, на пут јер пађох и ходих још њиме да на суд се предам Христов и одговор дам о гресима мојим… О, ученици и свештеници господњи, не би дан, не би ноћ, нити ппак час, у којем се не нађох греху и врагу на услузи, а суда божија и часа смртнога нимало на ум не узимајући. Од млаога ми узраста, чак и до сада угађах телу на весељима блудним, хоћу да говорим, о, о, моја, безакоња, о, о, моја дела зла, која сатворих ја грешни… И где нам је сакрити се или утећи, кад земља и небо, сунце и месец, звезде и море, реке и бездани вапију на ме?…
Брате мој, попе Теодоре, ако ти Бог подари живота и довршиш дело које почесмо творити, љубави ради Христове, молим се и умољавам, браче мој, неки део остављај од цене нашега рукоделија, ако Бог изволи да се на светоме жртвенику служи у нашем рукоделију, да би како не заборавили нас свештеници Бога вишњега у светим молитвама. као доби мајстори у огњиште дубину испитујућег.