Записи у књигама Горажданске штампарије

09.09.2019.

У разријешењу проблема утврђивања времена настанка горажданских књига пресудан је остао, као најјачи аргумент, историјски запис који је Теодор унио на крају Псалтира с последовањем. У њему се казује да је те 7029. године (када је књига завршена), султан Сулејман прешао ријеку Саву и приморао Угаре да предају Београд, а затим похарао Срем. Познато је да су се ти догађаји одиграли 1521. године. Ова година, као историјски вјеродостојан датум, била је сигуран ослонац за, до тада, спорно датовање Љубавићевих књига. Она је, дакле, одређивала годину од Христовог рођења примјењивањем византијске хронологије – одузимањем 5508 година (7029-5508= 1521). Остаће нејасно зашто је Теодор Љубавић у овоме погријешио у све три књиге.

Датовање Псалтира је исправљено са 1529. на 1521. годину, што је подразумјевало исправку датовања и друге двије књиге ове штампарије. Вријеме завршетка штампања Служабника одређено је у колофону годином 7027. а од од Христовог рођења 1527.године. Примјеном византијске ере, тачна година завршетка Служабника, добила се одузимањем 5508 година: 7027-5508 = 1519. година. Истој години одговарају и други хронолошки подаци из записа, круг сунца 28, круг луне 17, индиктион 21, месеца јула 1. дан. Вријеме завршетка штампања Молитвеника одређено је у колофону годином 7032. од стварања свијета и 1531. од Христовог рођења. Дакле, тачна година завршетка Молитвеника, добила се примјеном византијске ере одузимањем 5509 година , (7023-5509, за мјесечни период септембар-децембар), и она је 1523. година. Истој години одговарају и други хронолошки подаци из записа, круг сунца 3, круг луне 1, мјесеца октобра 21.дан.
Знамо како је Теодор Љубавић датовао штампања књига Горажданске штампарије. Он је у записима у колофону књига јасно назначио вријеме завршетка штампања.

Остало је неразјашњено питање је ли погријешио. Мишљења сам да он није погријешио, већ да је свјесно и дослиједно примјенио александријсу хронологију у израчунавању времена од Христовог рођења, одузимањем 5500 година од записане године од стварања свијета. Одговор је, опет у ономе што је у књигама записао Теодор Љубавић. Ако се сложимо да је прва књига – Служабник/Литургија, за коју нема податка гдје је штампана, припремана за штампу у Италији (Док творих ове (штампарске) форме у туђим странама италијанским…), намеће се логичан закључак да је Теодор примјено методологију рачунања времена која је у том дијелу свијета примјењивана. Друга књига Псалтир са последовањем штампана је засигурно „При храму светаго великомученика Христова Георгија на реце Дрине“. Теодор није мјењао начин датирања завршетка штампања, јер би испало да је Псалтир штампан шест година прије одштампане Литургије. Али, навођењем датума у Запису о паду Београда под Турке, (…године 7029 (1521)), јасно је упутио да се рачунањем времена завршетка све три књиге примјеном византијске ере, отклањају дилеме „проблематичног“ Теодоровог датирања књига Горажданске штампарије.

„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика. Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онлико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.“

Приредио: Миломир-Мимо Тамбурић