Црква кроз вијекове

ОПЕРАЦИОНАЛИЗАЦИЈА ОБНОВЕ ЦРКВЕ

На почетку санације и обнове цркве пришло се учвршћивању, односно фиксирању њених зидова и посебно каменог свода који је, како је већ речено, затечен у скоро рушевном стању. На првом мјесту извршено је ињектирање зидова посебном смјесом направљеном на бази опалске брече која је пронађена и купљена у Македонији. Ињектирање зидова (разних пукотина, рупа и састава) овом смјесом обављено је помоћу специјалних преса, па су на тај начин спољни зидови цркве потпуно санирани и учвршћени. У камене сводове постављени су метални држачи, тзв. анкери, који су са унутрашње старне провучени кроз сводове цркве, а затим су са спољне стране повезани арматуртном мрежом. Након тога извршено је бетонирање горње стране. Сводови су на тај начин потпуно учвршћени. То је тако урађено да унутрашњост цркве није нарушена, већ је потпуно задржала свој првобитни изглед, који је, како је већ речено, карактеристичан по мјешавини источних и западних стилова.

На сличан начин извршено је санирање зидова и сводова пјевница, параклиса и звоника. Камени под наоса – брода цркве, затечен је у таквом стању, о чему је већ дијелом било ријечи, да се, и поред најбоље жеље и настојања стручњака, није могла извршити његова санација, нити сачувати његов вишевјековном употребом углачани првобитни изглед. Због тога је камени под наоса потпуно замијењен новим каменим плочама. Плоче од камена кречњака специјално су рађене за ове потребе у Љубињу, а мајстори су извршили обраду и уграђивање камених плоча у под наоса цркве. Стари камени подови у олтарској припрати, у пјевницама и у параклису, који су били мање оштећени, сани рани су и задржани у првобитном изгледу. Малтерисање цркве урађено је малтером који је направљен од специјалног креча, уситњене сламе и пијеска. Креч је такође пронађен у околини Љубиња, а мајстори из Љубиња обавили су и малтерисање цркве, као и неке друге зидарске радове. Креч за овакве специјалне намјене, добијен сагоријевањем камена кречњака, потребно је да након гашења одлежи у земљи најмање три године. Другим ријечима, што за гашен креч више времена одлежи у земљи то је квалитетнији, а креч који је набављен за потребе обнове ове цркве био је стар преко десет година. Малтер рађен на бази овог креча, с обзиром на његов изузетан квалитет, коришћен је и код неких ињектирања зидова. Дрвене греде, тзв. сантрачи, које су имале функцију ојачивача грађевинске конструкције, а које су такође у пожару страдале, замијењене су бетонским ојачивачима и ињектирањем. Металне затеге, које су вјероватно уграђене за вријеме обнове цркве 1869. године као додатни учвршћивачи грађевинске конструкције, а које се виде у облику украсних крстова на јужној и сјеверној фасади цркве, у току ове обнове су ојачане и задржане у истом својству. Кровна конструкција израђена је од дрвене грађе најбоље класе, а затим је црква покривена бакарним лимом.