Записи у књигама Горажданске штампарије

09.09.2019.

Записи у колофону књига штампарије Божидара Горажданина

СЛУЖАБНИК/ЛИТУРГИЈА (1519) “Почеше се сије светије књиги глагољемије Литургиа, повељенијем мојим старцем и родитељем Божидаром Горажданином. Труди же се о сем смерни мних и свештеник Теодор. Свршише се от битија ва лето 7027. а от рождаства Христова тисушта 527, круг слнцу 28, а луне 17, индиктион 21, месеца јула 1. дан”.
ПСАЛТИР (1521) “Почеше се сије светије књиги глагољемије Псалтир, повељенијем мојим старцем и родитељем Божидаром Горажданином. Труди же се о сем смерни мних и свештеник Теодор. При храму светаго великомученика Христова Георгија на реце Дрине и савршише се от битија ва лето 7029. а от рождаства Христова тисушта 529, круг слнцу 1, а луне 18, индиктион 21, месеца октомврија 25. дан”.
МОЛИТВЕНИК/ТРЕБНИК (1523) “Почеше се сије светије књиги глагољемије Молитвник, при храму светаго великомученика Христова Георгија, ва месте Горажде на реце Дрине. Труди же се о сем смерни мних и свештеник Теодор. И савршише се от битија ва лето 7032. а от рождаства Христова 1531, круг слнцу 3, а луне 1, индиктион 21, месеца октомврија 21. дан. Грешни Радое дијак трудиви се о сем”.

Горажданска издања оставила су трајан биљег у историји српске писмености и културе, предавши покољењима три значајне и лијепе књиге. Оне у историји српског штампарства заузимају високо место по техничким одликама, оригиналном, чистом и прегледном слогу, по доброј редакцији састава књига, језичкој и правописној исправности, а исто тако и по лијепом и занимљивом књижном украсу којим су остварили особени естетски израз.
У другој половини 15. вијека, појавио се нови “жанр“ писане ријечи – српска исторографија, чији су првенци били записи – кратка прозна дјела. Записи су изражавали сву трагику доба у којем су настали као спонтани израз потребе да се остави писмено свједочанство, као непосредна, изворна љетописна биљешка. У овом документу говоримо о културноисторијском значају књига штампаних у Горажданској штампарији, о записима у тим књигама, као и о књижевним текстовима штампара Теодора Љубавића. Два битна поговора “Мољеније Ђура Љубавића ка часним презвитерима” и “Запис о паду Беoграда под Турке ” су предмет наше анализе. У односу на богослужбене текстове у овим књигама, то су оригинални књижевни радови, значајних књижевних домета. Иако се књижевним средствима и дубоким доживљајем свијета издижу до високе литературе, ови текстови, по правилу, нису писани с циљем да буду литература у ужем смислу, него да пропрате штампани садржај и укажу на историјат штампане књиге.