Записи у књигама Горажданске штампарије

09.09.2019.

И молим се, моја господо и оци и сви који устедну да ово загледају, не зазирите, нити пак узнегодујте што глаголах много вама, никада нећу моћи опет с вама разговарати, јер на пут пођох на који никад не ходих.
О, блажени и часни презвитери Христови, ја окајани и худи међу иноцима и последњи Теодор, који се трудих о овом, смерно метанисање светости вашој (чиним) прегибајући колена и скрштајући руке и лицем падајући на земљу, окајани ја, и молим се, моја господо и оци и сви који загледати устедну у несавршени ми састав, не зазирите, нити пак узропћите, но исправљајте. Јер стран је слами додир огња и слепоме путно хођење и без лађе по дубини брођење; тако и мени, невичном светим списима и без књига да поправљам ка такој неизреченој пучини мисли погледати пометох се ропским страхом обхрван.

Двојим страховима обузет бех, уздах се у милосрђе божије у бездан себе вргох Записи у књигама Горажданске штампарије 1519-1523 неисцрпне дубине Светога писма и колико могох, пребрзо воденом извору оштроумља вашега предлажем. А ви као доби мајстори у огњиште дубину испитујућег вам разума уложите моја оловна слова и огњепалним пламеном разума вашега очишћено исправите, јер великим ће се нарећи ко уме исправити…
И ово велико моје безумље исповедам. Док творих ове (штампарске) форме у туђим странама италијанским, имадох тада са собом јединога по телу брата. И дође му изненада смрт у лето 7027. месеца марта у други дан, и нека му је вечан помен. И тада се обретох безуман и сам пред овим делом… (1519) „СТАРИ СРПСКИ ЗАПИСИ И НАТПИСИ“,Приредио проф др Милорад Павић, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд 1986.

“Мољеније Теодора Љубавића се сматра првим нашим штампаним књижевним делом, које враћа живот српској средњовековној књижевности”. (Проф др Ђорђе Трифуновић, Мољеније Теодора Љубавића, Музеј примењене уметности, Зборник 11, Београд, 1967, стр. 55-57.)
Мољеније Ђурађа Љубавића часним презвитерима значајно је и као прво наше штампано уметничко дело ” (Ђорђе Трифуновић).