КЊИГЕ БРАЋЕ ЉУБАВИЋА – ИЗВОРИ И ИСТОРИОГРАФИЈА – ЕВГЕНИЈ Љ. НЕМИРОВСКИ
Трећи примерак горажданског Псалтира уведен је у науку 1862. године. Књига је припадала Павлу Јозефу Шафарику и налази се у попису библиотеке који је сачињен после његове смрти. Примерак је добро очуван и сада се налази у Народном музеју у Прагу. Он садржи листове 2–10, 12–19, 23, 25—50, 52 58, 50—135, 137–342, 346-347. Изгубљени листови 21, 22 и 24 су допуњени рукописним копијама. На крају је увезано и 30 листова рукописног текста. Примерак је повезан дрвеним плочицама које су обложене кожом са отисцима. У „Историји јужнословенске књижевности“ из 1865. го дине, која је објављена после Шафарикове смрти, описан је гораждански Псалтир. У основи описа је примерак без краја, који је научник нашао у једном од сремских манастира у Војводини. По Шафариковом мишљењу књига је штампана у периоду између 1527. и 1531. године, највероватније у Венецији. Сећамо се да га је Шафарик 1847. године другачије датирао у писму М. П. Погодину. На крају примерка који је нађен у Војводини (до сада четвртом) одштампана је клетва против јеретика, коју Шафарик није видео у другим примерцима.
У каталог библиотеке Кијевске духовне академије 1892. године заведен је пети по реду примерак горажданског Псалтира с последовањем из 1521. године. Данас се он налази у Централној научној библиотеци Академије наука Украјине у Кијеву. Псалтира нема, сачувано је само Последовање са листовима 189—198, 201, 209— 223, 225–248, 250–288, 290–304, 327–348. Пет листова који су уметнути између 201-209 листа нисмо успели да атрибуирамо. На крају тома је увезано пет листова рукописног текста. Од старог повеза сачувана је само кожа са утиснутим Распећем. Највероватније је овај примерак припадао Вуку Стефановићу Караџићу. Кијевској духовној академији га је 1881. године поклонио Михаил Фјодорович Рајевски представник Руске православне цркве у Кијеву.
Пишући о археографском путовању по Босни и Херцеговини током јула 1899. године, Миленко М. Вукићевић помиње примерак горажданског Псалтира који је „имао у рукама“. Овај примерак, шести по реду, био је веома оштећен, али је у њему сачуван последњи лист с поговором који је објављен у чланку М. Вукићевића у годишњаку Сарајевског музеја. Књига се највероватније налазила у цркви у Горажду. Даља судбина ове књиге није нам позната.