КЊИГЕ БРАЋЕ ЉУБАВИЋА – ИЗВОРИ И ИСТОРИОГРАФИЈА – ЕВГЕНИЈ Љ. НЕМИРОВСКИ

13.08.2019.

Исте године када је објављен овај чланак, појавила се и велика монографија Дејана Медаковића „Графика српских штампаних књига XV-XVIII века“. Она садржи детаљну анализу уметничке опреме издања горажданске штампарије. Ђорђе Трифуновић је 1967. године објавио чланак о оригиналном и веома интересантном тексту „Мољеније Теодора Љубавића“ – којим се завршава Служaбник из 1519. године. Ради потпуности треба поменути делове посвећене Горажданској штампарији у историји српског штампарства Лазара Плавшића, у прегледу историје књиге у Босни и Херцеговини и, најзад, у енциклопедијском јубиларном издању „Пет векова српског штампарства 1494—1994“.  Ове публикације у суштини не садрже ништа ново. Да поменемо и да од извора за проучавање рада Горажданске штампарије нема на располагању никаквих архивских докумената, нити сведочанстава савременика који су боравили у штампарији, или оних који су познавали људе који су радили у њој.

Једини поуздан извор су саме књиге објављене у њој. Током 2001. године објављен је „Сводный каталог старопечатных изданий кирилловского шрифта“ чији 4. том садржи попис и опис ових књига. Овде је описано 26 примерака и фрагмената Служaбника из 1519.године, 10 примерака и фрагмената Псалтира с последовањем из 1521. године и 5 примерака и фрагмената Требника из 1523. године за које можемо да наведемо где су нађени. Описани су и примерци познати на основу података у литератури за које је временом понестало интересовања.

Сада ћемо да се упознамо са историјатом откривања сваког горажданског издања појединачно.