КЊИГЕ БРАЋЕ ЉУБАВИЋА – ИЗВОРИ И ИСТОРИОГРАФИЈА – ЕВГЕНИЈ Љ. НЕМИРОВСКИ

13.08.2019.

Средином прошлог века Вук Стефановић Караџић је послао Михайлу Петровичу Погодину мање фрагменте Требника. Када је збирка московског историчара ушла у састав Царске јавне библиотеке у Санкт Петербургу, фрагменти који садрже листове 185—190, 193, 200–226, пажљиво повезани у лепенку, постали су доступни за проучавање и регистровани су од стране бројних библиографа. Сада се чувају у Руској националној библиотеци (сигнатура 1.5.11). Они ће носити редни број пет. Вук Караџић је имао још један примерак горажданског Требника, шести по реду. После његове смрти, Валтазар Богишић (1834–1908) који је радио на универзитету у Одеси набавио је књигу за Словенску библиотеку у Одеси, али овај примерак сада није тамо. Можда га треба тражити у меморијалном музеју Богишића у Цавтату (у Хрватској)? Аутор овог чланка није имао прилике да посети тај музеј.

Непотпун примерак горажданског Требника, код нас седми по реду, чуван је у Народној библиотеци у Београду под No 89. Љубомир Стојановић га је увео у свет науке 1902. године. Књига је уништена 1941. године. Током путовања по Славонији и Хрватској, почетком XX века, Радослав М. Грујић између Крижевца и Копривнице у манастиру Лепавина налази релативно добро очуван, осми по реду примерак горажданског Требника и детаљно га описује у раду о српским рукописима и старим штампаним издањима. Манастир Лепавина је страдао у току Другог светског рата, али је био обновљен. Није нам познато да ли је ова књига сачувана до данас.