КЊИГЕ БРАЋЕ ЉУБАВИЋА – ИЗВОРИ И ИСТОРИОГРАФИЈА – ЕВГЕНИЈ Љ. НЕМИРОВСКИ

Антикваријат у Букурешту је за Синодалну библиотеку румунске престонице 1961. године набавио скоро потпун примерак горажданског Требника. Раду Константинеску га 1974. године помиње у свом информативном чланку. Током боравка у Букурешту децембра 1996. године, сазнавши за ово јединствено откриће, аутор овог чланка први подробно описује то ретко издање. Од велике помоћи била је фотокопија до које је дошао љубазношћу професора Лајоша Деменија. Девети по реду примерак садржи листове 1 (само горњи део), 2-95, 97–135, 138–143, 146—151, 154—159, 161–184, 186—192, 194—296. Књига је повезана дрвеним плочицама обложеним Кожом. Форзац се није очувао. На првом листу је маркица „Biblioteca Patriarhia Romana Sfіntul Sinod“. На полеђини задње корице налази се нечитка белешка која се није могла дешифровати. Препознајемо само годину „1622“. Ту је и податак о цени за коју је књига набављена 1961. године: „Antikvariat Lei 1000“. На полеђини листа 6 сачувана је белешка неког од претходних власника: „Поклонио Прото Презвитер Христифор Цркви Липевкој 1752. ф. 10“.

Катарина Мано-Зиси је 1994. године објавила копију једне странице горажданског Требника у јубиларном издању посвећеном 500-годишњици српског штампарства. 109 Фрагмент (л. 247), коме ћемо дати број десет, припада Народној библиотеци у Београду (сигнатура и 851) раније није помињан у штампи. Исте године је описан још један фрагмент (л.241, 296) Требника из 1523. године, који се налази у Библиотеци Матице српске у Новом Саду. Порекло овог фрагмента није познато. У библиотеци се нашао после 1950. године. Димензије фрагмента су 180—194 x 121–144 мм, а инвентарисан је 27. новембра 1985. године. Овај примерак горажданског Требника за које смо сазнали из литературе биће једанаести.

Још један непотпун примерак горажданског Требника који је био експонат на изложби посвећеној 500-годишњици јужнословенског ћирилског штампарства, постао је познат 1994. Године. Он потиче из збирке Радослава М. Грујића која се налази у Музеју Српске православне цркве. У штампаном каталогу изложбе дати су кратки подаци о књизи. 111 Листови који су сачувани повезани су следећим редом: 290, 28–69, 71-87, 89, 88, 90–141, 143, 142, 144, 150–153, 155–156, 178—186, 188, 187, 189— 208, 217–223, 226–254. Изгубљени лист 70 замењен је рукопи сном копијом. Повез је нов, направљен приликом рестаурације. На предњу корицу налепљени су остаци старог повеза. О пореклу овог дванаестог по реду примерка сведочи печат „Музеј Српске православне цркве. Заоставштина Рад. М. Грујића“. Дакле, у литератури се помиње 12 примерака и фрагмената горажданског Требника, али у данашње време доступан је само један мање-више потпун примерак који се налази у Букурешту, непотпун примерак Музеја Српске православне цркве и три фрагмента који се чувају у библиотекама у Београду, Новом Саду и Санкт Петербургу.

На крају овог кратког историографског прегледа можемо констатовати да још увек нема монографије о Горажданској штампарији ио њеним издањима. У извесној мери тај пропуст у историји старог српског штампарства требало би да надокнади књига читалац држи у рукама.