ЛИТУРГИЈСКЕ ОСОБЕНОСТИ КЊИГА ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ – ПРИБИСЛАВ СИМИЋ

27.08.2019.

НАЧе10 часоса (0) Boy HMoүшү. ношHoүю н дневноүю сябүжEOү (л. 140a-179а)  На почетку се налази напомена да су службе састављене по уставу Велике лавре св. Саве Освећеног и осталих јерусалим ских манастира; изложени су и пореци појединих богослужења. Њихова структура је слична данашњој, с том разликом што поједини текстови још нису били унети у одговарајуће саставе, што се може лако закључити и самим поређењем обима књига. Међутим, с друге стране налазе се састави којих нема у новијим издањима часослова, например, међучасови; касније су враћени у Велики псалтир. Излагање поретка појединих служби почиње свакодневном полуноћницом (л.140a-145а), која се не врши када се служи свeноћно бденије, а ни суботом ни недељом. По свом саставу она је идентична данашњој, сем што недостају две молитве Василија Великог и на крају покајни тропари.

После отпуста налазе се кратке молитве за господаре и цареве наше, ктиторе храма, родитеље, сроднике, братију манастирску и сл. Суботна полуноћница (л. 145a-1456) је безмало у свему иста као и данашња. Од већих разлика приметно је да нема молитве св. Евстратија, предвиђене за читање у монашким келијама. Васкрсна Полуноћница се уопште и не помиње, она се и иначе изоставља када се врши бденије. Јутрење свакодневно (л. 1456—152а) је својеврсна комбинација прописа типика који одређују шта треба да се чита и пева; који псалми, тропари песме и молитве. Псалми нису штампани цели, него њихови бројеви и евентуално почеци. Неки тропари, богородични и кондаци, су одштампани цели, а од неких само почеци, са указивањем где се и под којим датумом могу наћи.

За разлику од данашњег часослова у овом горажданском, већ на почетку јутрења, после „Бог Господ“ и упутства којим редом се певају тропари и богородични, налазе се одштампани (било цели или само почеци) тропари богородични и кондаци за сваки дан у седмици, и то свих осам гласова; у сваком гласу за све радне дане седмице. Потом су изложени тројични тропари, по три у сваком гласу, који се завршавају светилнима; њих нема у сваком гласу за сваки дан, што је надомештено завршецима зависно од дана, пошто сваки седмични дан има своју успомену, на пример понедељак је посвећен Анђелима, уторак Претечи, среда и петак Крсту, четвртак Апостолима и св. Николи, субота свима светима и мртвима, а недеља увек Васкрсењу Христовом – и она има посебне светилнe нaзвaнe eксапостилари. Даљи поредак је данашњи; после тропара и богородичне на „Бог Господ“, читају се катизме и светоотачка чтенија,16 50. псалам, песме Мојсијеве и канони, и све остало као обично; после 9. песме канона светилан, и само се прописује читање хвалитних псалама, који, међутим, нису одштампани. После упутства како у време поста почиње читање ових псалама одштампано је цело мало славословље које се чита као и молитва сподове г(оспод)н, дат је уобичајени завршни део; налазе се и молитве које се у току Великог поста читају уместо певања тропара светоме тога дана. На самом крају предвиђено је произношење молитава св. Јефрема Сиријског, с поклонима.