ЛИТУРГИЈСКЕ ОСОБЕНОСТИ КЊИГА ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ – ПРИБИСЛАВ СИМИЋ
Место овим чиновима је у књизи Архијерејски чиновник (‘Архієратікоу) коју користе епископи када врше Литургију, рукополажу ђаконе и свештенике, унапређују свештена и монашка лица у виша црквена звања, и врше неке друге обреде. Стиче се утисак да је јеромонах Макарије, из нама непознатих разлога, или можда из жеље за уштедом штампарског материјала, желео да овај његов требник могу да користе не само свештеници него и епископи, када дођу у цркву или манастир без свог архијерејског чиновника. У Горажданском требнику штампан је поредак вечерња са другачијом молитвом входа (уласка свештеника у олтар) и поредак јутрења са отпустом; све се ово налази и у књизи Служaбник, без које свштеник у цркви не може да врши свакодневна богослужења и Литургију. Отпусти су написани за поједине празнике и има их двадесетак. Постоје и јектенија и отпуст за покој ктиторима (л. 1905). У отпусту за умрле помиње се и име упокојеног. На л. 192а налази се многољетствије цару, што несумњиво значи да је монах Теодор за предложак имао неки старији текст из времена византијског или српског царства; у Русији Иван Грозни је тек 1547. године крунисан за првог руског цара.
У овом требнику недостају на почетку прве три свешчице и један лист четврте, укупно 25 листова. Колико недостаје листова на крају књиге тешко је рећи, али с обзиром да се на последњим сачуваним листовима налазе појединачне молитве, којима је и иначе ту место, изгледа да се не ради о великом оштећењу; штета је што није сачуван колофон. На изгубљеним почетним листовима несумњиво су биле изложене молитве жени по рођењу детета и чин крштења и миропомазања. Сада књига почиње другим делом тајне исповести (л. 1-7). Навођење разних, па и најтежих грехова, потиче од непознатог аутора и разликује се и од питања која духовник поставља ономе који се исповеда, као и од правила Номоканона о налагању епитимије.
Молитва пред причешће после исповести (л. 5б) налази се и на л. 198, где је такође предвиђена за оне који желе да се причесте. Молитве после исповести су различите од данашњих. На л. 7а налази се М(0) (1)тка НЬ Братоткоренїн која се некада налазила у Чину побратимства, у 101. глави Требника, али је одлуком црквеног и царског закона у Русији он забрањен и више се не налази у Требнику, само се у поменутој глави штампа напомена о забрани.