ЛИТУРГИЈСКЕ ОСОБЕНОСТИ КЊИГА ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ – ПРИБИСЛАВ СИМИЋ
Начело Фг час(а) (л. 161а). Поредак је уобичајен, тропсалмни, сатропарима имолитвом Св. Василија Великог, као и на осталим часовима, без неких посебности. У наставку је међучасије 9. часа, како говори и напомена на крају чина (л. 163а). Начело к€чернын (л. 1635—165a). У поретку вечерња не помињу се светилничне молитве које свештеник чита испред иконостаса за време певања или читања 103. псалма. Остали редослед је данашњи; наведени су и тропари који се певају у време Великог поста. После великих метанија, Трисветог и Господи помилуј, 12 пута, предвиђено је давање отпуста; значи нема данашње молитве ВсеСКАТАА Тронце, и других завршних мољења, као ни молитве Василија Великог Благословенъ €сн кладъко. Потом монаси одлазе у трпезарију, чита се молитва пре вечере и свештеник благосиља трпезу. После вечере подиже се „Пресвета,, (Панагија, просфора) као и после литургије. После вечере читају се предвиђене молитве, пије вино, чита псалам и јереј даје благослов.
Начело пак€1єрници великон. Поредак је данашњи, без навођења текста псалама; они су само бројевима означени. Није наведена последња молитва коју монаси читају послеузимања благослова од игумана, при одласку у своје келије. Нема малог повечерја, нити се оно помиње. Тропарн къскрѣснН. Е(0)городНТНЫ, нӱпакон свих осам гласова (л. 173а-1766). Б(0)городн1ны пѣкакуъ на Б(ог) господ)в (л. 1766—179а). Иза сва ког богородична налази се и крстобогородичан, који се пева средом и петком. Нема тропара и богородичних за седмичне дане, ни непорочних тропара.
ПослѣДОКАНї€ СЕКРАНА КЕСЕПЕТНАГО.НАЧенше М(ѣссеца, септеңВРТА. ДО Н(Е)С ()ца авгOүста (л. 180a-255a). У овом месецословном делу наведени су календарским редом свети за сваки дан и велики празници и њихови тропари и кондаци. Ако се у исти дан празнује више светих, то и тропара може бити више. Од српских светих помињу се и наводе тропари и кондаци: св. Арсеније архиепископ српски (28. окт., л. 1966), Свети Сава, први српски архиепископ (14. јан., л. 2195) и Св. Симеон српски, нови мироточац (13. фебр., л. 227а). Цетињски псалтир помиње још и св. Стефана Дечанског (11. нов) и Пренос моштију св. Илариона Мегленског (21. окт). У нашим рукописним збиркама може се наћи као посебна књига позната под називом Тропарник за целу годину, који је врло Сличан, скоро идентичан, месецослову Великог псалтира.
ПослѣДОВАНї€ СЕКРАНta C(Be)Т(А)ГО НЕeaНКАГО поста (л. 2556— 277а), и у наставку правило Велике недеље и Пасхе, све до Недеље свих светих. Овај део садржи поред тропара и кондака и правила Типика о начину вршења дугих великопосних богослужења. Правила неодступају од упутстава Типика св.Саве Освећеног, који је већ у XIII веку био прихваћен на Св. Гори и у Србији. Необично је да на јутрењу Велике суботе не помиње статије, нити даје њихове почетке, а помиње „непорочне, са алилујаријима, што се вероватно односи на 17. катизму (л. 2715). Иза Недеље свих светих изложена су упутства о посту св. апостола (Петровски пост), Великом посту св. Четрдесетнице, Божићном и Госпојинском посту. Иза ових упутстава о посту одштампан је Молекан Богороднин, који је сада без почетка, пошто недостаје цела 38. свешчица и 1. и 8. лист тридесет девете. Текст овог изгубљеног дела може се реконструисати према Цетињском псалтиру.
КАНОН ПОХВАЛЬНЫН ПРЕС(Be)ТЕН Е(ОГОРОДН)Це налази се на (л. 2936—3066). После 6. песме канона унет је цео Акатист Богородици састављен од 12 икоса и 12 кондака; чита се на другом бденију Великог поста, у петак увече 5. седмице када се врши јутрење суботе Акатиста; проимион (уводна песма) је RozКОАној којекодје, позната композиција Стевана Мокрањца. ЧАСТНЫЙ ПАРАкансь ПѣRaeHH, C(В)Т(0)Moү АРХrePeЮ Х(PHсто) Roү Николан (л. 3066–314а) по садржају и форми је уобичајен и може се наћи и у другим богослужбеним књигама.